„Heathervick Studio“ je istraživao kako da napušteni industrijski prostor prilagodi potrebama grada. Umesto klasične zgrade težilo se novoj vrsti urbane topografije gde se pejzaž podiže kako bi se formirala zapremina zgrade. Novi tržni centar bilo je potrebno postaviti na prostoru omeđenom rekom na severu, umetničkim kvartom na jugu  i stambenim delom na istoku.

Neobičnost samog objekta ogleda se u nizu terasa što nije karakteristika tržnih centara. Povlačenjem nivoa i formiranjem terasa stvara se odgovarajući nagib gde svaka jedinica ima svoju spoljnu površinu i panoramski pogled. Oko nižih terasa vijugaju pešačke staze. Kako bi se napravila veza sa lokalnom umetničkom četvrti  i njenom kulturom ulične umetnosti, cela južna fasada je presečena kako bi se obezbedila ogromna kolekcija ulične umetnosti koju su osmislili i izradili  lokalni i međunarodni umetnici.

 

Zgrada se zasniva na fleksibilnoj mreži od 9m koja se rotira kako bi se omogućio pogled na reku. Na vrhu zgrade nalazi se stakleni atrijum koji uvlači dnevnu svetlost u srce maloprodajnih nivoa. Atrijumi su sa spoljne strane  izraženi kao litice. Umesto da sakriju stubove iza fasade oni su otkriveni i ističu strukturna sredstva za podizanje pejzaža, drvo po drvo. Stiče se utisak da su  zeleni izdanci niknuli kroz zgradu i čekaju se da procvetaju na horizontu.

Sadnice sadrže mešavine visećih biljaka, listopadnog, zimzelenog voćnog i cvetnog drveća. Kada se sve faze završe formiraće se više od 1000 stabala i više od 200 000 pojedinačnih biljaka.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika