U jeku jednog od najvećih svetskih političkih događaja, izbora za predsednika Sjedinjenik Američkih Država, predstavljamo vam rezidenciju predsednika Amerike.  Da li će se u „Belu kuću“ što je opšte prihvaćeni naziv za rezidenciju useliti novi master Mit Romni (Mitt Romney) ili će njen luksuz još četiri godine koristiti trenutni predsednik Barak Obama (Barack Obama), saznaćemo koliko za desetak dana. Tek, ostaje činjenica da će ovaj reprezentativni objekat nezavisno od izbora nastaviti svoju značajnu simboličnu ulogu. 

BELA KUĆA - JUŽNA FASADA

Projektovanje jednog od najpoznatijih svetskih objekta koji je svuda u svetu poznat pode jednostavnim nazivom „Bela kuća“, započeto je nakon što je Džordž Vašington postao predsednik i nakon što su izneti planovi da se u ime glavnog grada tek formiranih Sjedinjenih Američkih Država izgradi kompletno nov federalni grad – prestonica. U to vreme je glavni grad USA bila Filadelfija i to u trajanju od ukupno 10 godina. Na takmičenju koje je organizovano u ime izgradnje predsednikove rezidencije je pobedio irski arhitekta Džejms Hoban.

BELA KUĆA - SEVERNA FASADA

Izgradnja objekta je trajala od 1782. do 1800. godine a cena izgradnje je po procenama iznosila tadašnjih $232.371 što je ekvivalentno današnjih $3.182.127. Prvi stanovnik Bele kuće je bio predsednik Džon Adams. Nedugo nakon izgradnje objekta, tokom rata iz 1812. godine tokom kojeg su Britanci zauzeli Vašington, Bela kuća je tokom požara bila gotovo potpuno uništena. Preživjeli su samo spoljni zidovi koji su takođe morali biti srušeni kako bi se obezbedila stabilnost objekta. Renviranje je usledilo u periodu od 1815. do 1817. godine.

BELA KUĆA - ORIGINALNI PRIKAZI

Originalni planovi nisu predviđali da objekat izgleda kao danas. Južni polukružni portal je dodat tek 1824. godine po uzoru na dvorac „Restinjak“ (Château de Rastignac) u Francuskoj. Originalna zgrada se sastoji od ukupno šest etaža od kojih dva sprata u suterenu, prizemlje, dva sprata i potkrovlje.

Svaki predsednik je dolaskom na vlast donosio neki lični pečat Beloj kući. Ipak, najvažnija renoviranja su bila za vreme predsedovanja Teodora Ruzvelta, Harija Trumana i Džona Kenedija. Ruzvelt je 1901. godine u cilju proširenja prostora za administraciju beloj kući pridodao poznato „Zapadno krilo“. Upravo u tom aneksu je locirana poznata „Ovalna soba“ iz koje se i dan danas u najvećoj meri upravlja kompletnom svetskom političkom scenom.

Danas se Bela kuća tj. kompletan „Kompleks Bele kuće“ koji čine zapadno i istočno krilo i centralni objekat prostire na ukupno 5100 m2. Objekat izmeđuostalog obuhvata: 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, osam stepenica, tri lifta, teniski teren, bioskop, salu za kuglanje i naravno bazen. Objekat svake sedmice poseti oko 30.000 turista.

KOMPLEKS BELE KUĆE

U prizemlju su locirani izmeđuostalog: Soba za prijem diplomata,  Soba sa mapama, Kineska soba, Bibliteka kao i glavna kuhinja. Na prvom spratu (State floor) se nalazi Istočna soba, zatim Zelena, Plava i Crvena soba, Državna soba za ručavanje, Porodična soba kao i ulazni hol. Na drugom spratu su smešteni Žuta ovalna soba, Istočna i Zapadna soba za sedenje, Glavna spavaća soba bele kuće kao i garderoberi i mala kuhinja. Treći sprat je namenjen zabavi te je tu smešten solarijum, soba za igrice i slično.

DRUGI SPRAT BELE KUĆE

U zapadnom krilu kompleksa bele kuće je locirana predsednička Ovalna soba. Pored nje se tu nalaze i prostorije predsedničkog osoblja koje broji oko 50 članova kao i soba za pres konferencije.

ZAPADNO KRILO BELE KUĆE

Istočno krilo sadrži dodatni prostor za administraciju. Ono je građeno tokom 1942. godine kao maska prilikom izgradnje predsedničkog podzemnog bunkera.  Danas taj bunker predstavlja predsednički centar za slučaj opasnosti i prostoriju koja se često pojavljuje u holivudskim filmovima.

Oko kompleksa Bele kuće se nalazi ukupno oko 7,9 hektara uređene parkovske površine.

Interesantno je da je i centar moći nekadašnjeg Sovjetskog saveza (SSSR) a danas Rusije takođe smešten u objektu koji se naziva Bela kuća (ili tačnije „Beli dom“). Reč je o zgradi ruskog parlamenta o kojoj će biti reči u nekoj od budućih priča.

Lokacija objekta na Gmapi

By ZoranR

Linkovi: www.en.wikipedia.org