Pažljivo dizajnirana porodična kuća u Južnoj Koreji

Prema rečima arhitekte (studio_GAON):

Ova kuća je dom za tipičnu četvoročlanu porodicu: miran ali harizmatičan otac, vesela majka koja voli da se smeje i dva energična deteta koji nikad ne prestaju da se kreću.

Kuća se nalazi u istorijskom gradu Naju, u Južnoj Koreji, koji je u prošlosti cvetao, ali je bio grad koji je razvijen na bazi poljoprivrede. U poslednje vreme mnoge javne korporacije sele svoja sedišta, promovišu nove kuće i komerijalne objekte, time menjajući atmosferu grada. Porodica je prvobitno živela u stanu u Seulu, ali su morali da se presele u grad Naju nakon što je preseljena i kompanija za koju radi otac.

Lokacija kuće je u središtu grada, nije povezana sa lokalnom istorijom niti tradicijom, izgrađena je na zemljištu na kome su bile farme i polja pirinča. Scena veštačko podeljenih parcela duž veštačke ulice čekala nas je. Uvek osećamo kao da smo korak unazad sa ovim planiranim kućama: srušili su trag i ego zemlje. Arhitekta mora biti u skladu sa ritmom zemlje, ali nema takta. Dizajniranje kuće na takvoj lokaciji je kao pevanje pesme bez pratnje ili plesanje sa zatvorenim ušima. Prilično je neprijatno. Ipak, šema je potrebna, pa se moramo osloniti na našu maštu.

Klijent, odlučujuć čovek kakav jeste, unapred je dodelio ime kući: Kuća Juckdang (적당) i Jakdang (작당). Mi smo protumačili da ˝Juckdang˝ znači biti umeren i ne prelivati, dok ˝Jakdang˝ znači obavljanje zabavnih aktivnosti među porodicom. Počeli smo da zamišljamo kuću sa ove dve jednostavne ali izuzetne reči. Ova dvospratna kuća nešto je veća za potrebe četvoročlane porodice. Prvi cilj je bio stvoriti različite vesele prostore za decu. Procenili smo da im je potrebna kuća sa diskretnom distancom među članovima porodice; kuća u kojoj deca mogu da žive u istoj sobi sa svojim roditeljima dok su mladi, a ipak je dovoljno fleksibilna da imaju slobodan prostor kada porastu.

Napravili smo dnevnu sobu koja se otvara do drugog sprata, a glavni prostor – kuhinja i trpezarija, povezani su sa glavnom spavaćom sobom i staklenikom. Uzimajući u obzir efikasnost domaćinstva, kupatilo, vešernica i pomoćne sobe nalaze se oko ulaza. Spuštanjem nivoa dnevne sobe u odnosu na trpezariju, prostor postaje više stereotipski. Deca se mogu sakriti, prevrtati, ležati i mahati nogama dok čitaju knjige između prostora za odmor.

Na drugom spratu dizajnirali smo prostranu spavaću sobu koja će se podeliti kako deca budu rasla. Kako bi se najbolje iskoristio zabat krova, sobe se formiraju sa različitim trouglastim sekcijama. Prostora za igru dece ima svuda po kući. Kuća postaje igralište i sklonište za porodicu, da se okupi, sluša muziku i slika. Dok smo dizajnirali kuću, razmišljali smo o značenju porodice, porodičnoj jedinici koja je retkost ovih dana. Kuća je mirno skrovište za porodicu da se zaštiti od divljeg spoljašnjeg sveta. Naravno, ova kuća se neće prenositi sa generacije na generaciju, ali će ipak biti kuća koju će deca pamtiti i povezati sa sećanjem na svoje roditelje.

Za više detalja o izvornom tekstu, molimo Vas da sledite sledeći link:

Izvor: www.archdaily.com

Prevod i objava: Gabriela David