Novosti

Plutajuća kuća koja čisti vodu oko sebe

Plutajuća kuća koja čisti vodu oko sebe

Šta ako kuća može da poboljša okruženje oko sebe? To je bilo pitanje koje su stavili na test arhitektica Michelle Lanker iz kompanije Lanker Design LLC i njen suprug ekolog Bill Bloxom kada su dizajnirali svoj plutajući dom koji je usidren u vašingtonskom jezeru Union. Ova kuća ne samo što je net-zero i što se može pohvaliti i sertifikatom LEED Platinum, već poboljšava i  kvalitet vode i biodiverzitet oko sebe. Nazvan ˝Houseboat H˝, ovaj izvanredni održivi dom karakterišu ekološki elementi – od izbora materijala i obnovljivih izvora energije pa sve do upotrebe plutajućih ostrva u cilju stvaranja novih vodenih staništa.

Održivost i simbioza su u srcu kuće ˝Houseboat H˝. Ona se napaja solarnom energijom i dizajnirana je za minimalnu potrošnju energije, kao i za poboljšanje kvaliteta vode. Plutajuća ostrva izrađena su od reciklirane plastike i prave stanište za biljke koje svojim korenjem pročišćuju vodu i podstiču nastanjivanje riba. Rastuća vodena staništa mogu se posmatrati sa velikog prozora u podrumu kuće.

Pored reciklirane plastike u ovim postrojenjima, u čitavom domu se može primetiti pažljiv izbor materijala, naročito u staroj kedrovini koja je bila korišćena u enterijeru prvobitne stogodišnje kuće-broda ovog para, koja je uništena u požaru. Održivi materijali pažljivo su birani, pa je tako plastični laminat korišćen za ormane i pultove, dok su cementne ploče korišćene kao spoljašnja obloga. Upotreba kedrovine i bambusa u enterijeru kući daju osećaj topline.

Prirodno osvetljenje i prelepi pogledi ka Sijetlu pružaju se kroz tri velika trostruka prozora od poda do plafona. Da bi se smanjio gubitak energije, zidovi i krov obloženi su izolacijom (pena u spreju) maksimalne debljine. Mali zeleni krov takođe pomaže u izolaciji. Niz solarnih panela od 5.43kW pričvršćeni su za metalni krov i oni snabdevaju kućne LED-aparate, uređaje sa niskom potrošnjom energije i […]

Nova zgrada u Nemačkoj kao kristalna stena

Nova zgrada u Nemačkoj kao kristalna stena

Holandska firma MVRDV otkrila je planove za poslovni objekat od 12 spratova sa fasadom sa interaktivnim ogledalima koji će se nalaziti u gradu Eslingen u južnoj Nemačkoj.

Ova roterdamska arhitektonska kompanija objekat je nazvala ˝kristalna stena˝ jer će fasada zgrade ˝Milestone˝ biti formirana od rastopljenog stakla sa fotonaponskim ćelijama koje će reflektovati slike grada i okoline. Upotreba ovog rastopljenog stakla smanjiće pregrevanje, dok će fotonaponske ćelije čuvati i generisati energiju.

Ekstrudirani i uvučeni blokovi na kvadratnoj mreži fasade daju objektu 3D profil koji arhitekte opisuju kao ˝mapu piksela˝, i oni su reinterpretacija topografije Eslingena.

Prolaznici će moći da komuniciraju sa fasadom uz pomoć svojih mobilnih telefona, na kojoj će biti ˝ištampani˝ QR kodovi koji će informisati posetioce o ljudima, pejzažu i istoriji.

˝Svaki piksel nosi različite informacije, uključujući priče o gradu i njegovim stanovnicima. Uz pomoć aplikacije na smartfonu može se otkriti njegovo bogatstvo stvarajući javnu biblioteku grada˝, objasnio je MVRDV.

Pukotina koja se nalazi na sredini objekta pružaće pogled na ostatak grada, dok će spoljne stepenice i terase pružiti priliku zaposlenima u objektu da uživaju u pogledima.

Prizemlje će biti otvoreno prema javnom trgu koji će sadržati kafiće i restorane i prostorije za sastanke. Kancelarije će se nalaziti na spratovima iznad, a ukupna spratna površina objekta ˝Milestone˝ biće 6.500 kvadratnih metara.

MVRDV je zajedno sa RVI – nemačkom firmom koja se bavi izvođenjem radova planirala ˝Milestone˝, poznatu i kao ˝Blok E˝, kao centar novog okruga na mestu bivšeg teretnog depoa, koji će na kraju sadržati stambene i maloprodjne objekte, kao i univerzitet. Arhitekte se nadaju da će stanovnicima ˝Milestone˝ služiti kao neka vrsta ˝svetionik˝.

Blokovni prikaz predloženog objekta sličan je drugom MVRDV-om projektu koji je planiran za Rusiji. Objekat nazvan ˝Silueta˝, koji je planiran da se izgradi u Moskvi imaće crvenu […]

Mikro stanovi u betonskim kanalizacionim cevima

Mikro stanovi u betonskim kanalizacionim cevima

Studio James Law Cybertecture iz Hong Konga razvio je prototip za jeftine mikro kuće koje se mogu smestiti u betonske cevi, koje bi mogle popuniti praznine između zgrada u gradu.

Projekat nazvan ˝OPod Tube Housing˝, transformiše kanalizacione betonske cevi prečnika 2.5m u domove veličine 9.29 kvadratnih metara i prilagođena je životu najviše dvoje ljudi, sa vratima koja se mogu otvarati pomoću pametnih telefona.

Osnivač studia, James Law predviđa da se ove tubularne konstrukcije naslanjaju jedni na druge, stvarajući pristupačan smeštaj za mlade ljude u metropolama sveta. Unutrašnjost je opremljena standardnim sadržajima poput dnevnog boravka sa klupom koja se može pretvoriti u krevet, mini frižider i kupatilo sa tušem i dovoljno prostora za odlaganje odeće i ostalih ličnih stvari, a sadrži i klima uređaj.

Prema rečima arhitekte, inspiracija za ovo rešenje je praktičnost, kako za mlade kojima je potreban što povoljniji smeštaj, tako i za gradske vlasti koje žele svojim građanima da obezbede pristupačne opcije stanovanja. Iako konstrukcije teže svaka po 22 tone, one zahtevaju malo u smislu instalacije jer se jednostavno postavljaju, što smanjuje troškove instalacije.

Cevi se mogu lako naslagati jedna na drugu i mogu se instalirati u bilo koje male neiskorišćene gradske prostore. Arhitekta predviđa čitave zajednice ovih cevi instalirane u uličicama između zgrada, ispod mostova itd. i objasnio da je koncept izvodljiv za bilo koje gradsko okruženje: ˝Ponekad ostane malo zemljišta između objekata, tako da nije lako izgraditi novu zgradu. Mogli bismo postaviti nekoliko OPods-a na takva mesta i iskoristiti to zemljište.˝

Za više detalja o izvornom tekstu, molimo Vas da sledite sledeći link:

Izvor: inhabitat.com

Prevod i objava: Gabriela David

 

  • Permalink Gallery

    Najodrživije, najinovativnije i najzanimljivije kuće u 2017. godini

Najodrživije, najinovativnije i najzanimljivije kuće u 2017. godini

Najodrživije, najinovativnije i najzanimljivije kuće u 2017. godini
Korišćenje standarda zelene gradnje, širenje off-grid tehnologije i napredak u 3D štampanju čine ovo vreme uzbudljivim za stambenu arhitekturu u proteklih 12 meseci. Plutajuće luksuzno naselje, 3D štampana kuća i održivi dom koji se može izgraditi za nekoliko dana su neki od karakterističnih projekata koji su obeležili prethodnu, 2017. godinu.

Na sledećoj listi videćete specifične projekte koji su ili naročito pristupačni, revolucionarni, održivi ili jednostavno interesantni.

3D štampana kuća – Apis Cor

Ova mala i relativno jednostavna kuća nije prvi primer 3D štampane arhitekture, ali ubedljivo ukazuje na stambenu konstrukciju koja se štampa sa 3D štampačem i koja će uskoro biti dostupna i široko rasprostranjena.

Razvijena od strane firme Apis Cor u saradnji sa kompanijom PIK, ova kuća ima samo 28 kvadratnih metara i napravljena je pomoću prenosivog 3D štampača – i da budemo jasniji, štampač teži 1.814kg i prevozi se kamionom, a ne u ˝džepu˝.

Proces štampanja odvijao se 24 sata u Rusiji i uključivao je izbacivanje cementa iz mlaznice, sloj po sloj, kako bi se stvorila konstrukcija. Građevinci su zatim završili krov, postavili izolaciju, prozore i ostale komponente. Ukupni troškovi za projekat iznosili su 10.134 američkih dolara, bez nameštaja i uređaja.

Kiss House – Adrian James, et al.

Britanski ekspert za izgradnju pasivnih kuća Majk Džejkob i arhitekta Adrijan Džejms udružili su snage i stvorili ˝Kiss House˝ – montažni dom čija izgradnja je trajala manje od nedelju dana i koja zadovoljava standarde zelene gradnje za pasivne kuće.

Svaka ˝Kiss House˝ ima izvrsnu izolaciju, kao i gotovo nepropusni omotač i dizajn koji uzima u obzir pasivnu solarnu dobit. Ovo rezultira ozbiljno efikasnom kućom za koju nije potrebno mnogo novca da bi se zagrejala ili rashladila tokom godine, bez obzira na lokalnu klimu.

˝Kiss House˝ dostupna je u više […]

Ledeni hotel u Švedskoj

Ledeni hotel u Švedskoj

Na severu Švedske u gradu Jukkasjärvi nalazi se sezonski hotel napravljen od snega i leda. Sada u svom 28. izdanju, Icehotel sadrži 15 soba sa impresivnim skulpturama od leda. Najznačajnije su sobe sa temom svemira ili sobe u kojima dominira čudna ledena kraljica.

Izgradnja hotela podrazumevala je sakupljanje na hiljade blokova leda iz obližnje zaleđene reke. Čak 30.000 kubnih metara mešavine snega i leda iskorišćeno je za kreiranje ovog ledenog hotela.  Hotel sadrži i tople sobe, sobe na temperaturama ispod nule, ledeni bar kao i ceremonijalnu dvoranu pogodnu za održavanje svadbi i slično. Međutim, upravo se sobe u minusu, sa izrezbarenim ledom prvo biraju. One se odžavaju na temperaturi od  -5° C, a gosti spavaju na jelenskim kožama u vrećama za spavanje. Skulpture su kreirane od strane 36 umetnika iz 17 različitih država i zaista su raznovrsne, od apstraktnih scena do skulptura životinja.

Hrabre posetioce koji se odluče za ledene sobe, ujutru dočekuje toplo piće i sauna, a pored toga mogu se ugrejati i uz topao tuš kao i uz pucketavu vatru.  Aktivnosti koje uključuje boravak u ovom hotelu su posmatranje polarne svetlosti, poludnevena tura sa sankama koju vuku psi, časovi pravljenja skulptura od leda kao i časovi joge.

Icehotel otvorio je svoja vrata 15. decembra i biće otvoren do 15. aprila, nakon čega će početi da se topi. Cena boravka u toplim sobama počinje od oko 267$ po noćenju, dok je cena ledenih soba znatno veća.

Na istoj lokaciji nalazi se i solarni Icehotel 365 koji je otvoren tokom čitave godine.

Za više detalja o izvornom tekstu, molimo Vas da sledite sledeće linkove:

Izvor: newatlas.com

Izvor: inhabitat.com

Prevod i objava: Gabriela David

  • Permalink Gallery

    Prva biološka kuća koja je nastala od poljoprivrednog otpada

Prva biološka kuća koja je nastala od poljoprivrednog otpada

Prva biološka kuća koja je nastala od poljoprivrednog otpada

Što se tiče održivih građevisnkih materijala, čini se da stabla paradajza i morska trava pripadaju slabijem spektru. Ali tim koji stoji iza konceptualne biološke kuće pokazuje šta je sve moguće kada primenite inovativno razmišljanje i napredne tehnike ˝upcycling˝.

Biološku kuću stvorio je multidisciplinarni tim u kojem je učestvovalo više od 40 partnera, među kojima su se našli i projektantska firma Een Til Een iz Kopenhagena, firma za održivu arhitekturu GXN, kompanija za obradu drveta Kebony i Ministarstvo životne sredine Danske.

Prvo se GXN udružio sa partnerima iz danskog poljoprivrednog sektora kako bi sakupljali biomaterije koji se inače koriste za dobijanje energije spaljivanjem, poput trave, slame, stabljika paradajza i morskih trava. Ove biomaterije su zatim kombinovane u kompozitne materijale kako bi se maksimalno povećala njihova jačina i pritiskom formirali u ploče za oblaganje.

Zatim je Kebony tretirao ovo meko drvo primenom toplote i tečnosti na bazi biološkog materijala. Ovo polimerizuje ćelijske zidove u drvenastom materijalu, što uzrokuje preuzimanje osobine tropskog tvrdog drveta sa prijatno bogatom braon bojom, koja razvija srebrno-sivu patinu nakon izlaganja suncu i kiši. Karakteristike ovih ploča testirao je Danski tehnološki institut i sudeći po njihovoj snazi, pomogle su u formiranju konstrukcije koja odgovara standardnoj čvrstoj kući.

˝Zvuči kao naučna fantastika da možete izgraditi kuću od materijala poput stabljika paradajza, slame i morste trave, koja je jednako izdržljiva kao i normalni objekti a uz to je ekološka i poštuje pravila˝, kaže danski ministar životne sredine Kirsten Brosbøl. ˝Međutim, biološka kuća pokazuje da je to moguće, ovde i sada. Zahvalna sam na tome jer dobijamo upotrebnu vrednost od materijala koji bi inače završili u postrojenjima za proizvodnju energije˝.

Biološka kuća poništava emisije ugljenika koje bi proizašle iz sagorevanja materijala koji se koriste za gradnju. Takođe, […]

Dizajn mikro susedstva za beskućnike Njujorka

Dizajn mikro susedstva za beskućnike Njujorka

Njujorška kreativna agencija Framlab predložila je rešenje za porast populacije beskućnika u gradu u vidu serije 3D-štampanih mikro susedstva sastavljenih od heksagonalnih modula za stanovanje. Ove jedinice dizajnirane su da se povezuju sa strukturom skele, gusto upakovane kreirajući drugi aktivni sloj stanova duž praznog zida.

Predlog koji je nazvan ˝Homed˝ kreiran je kako bi obezbedio stanovanje tokom čitave godine gde se može izdržati oštro hladno vreme i koje može obezbediti hladan prostor tokom leta. Dok je spoljašnjost sastavljena od oksidisanih aluminijumskih obloga, unutrašnjost nudi meki prijatan ambijent.

Ovi 3D štampani moduli imaju pogled na grad i oni mogu biti prilagođeni specifičnim potrebama i željama svojih stanara. Nameštaj, ormari i oprema mogu se integrisati u minimalni prostor kao i niz integrisane tehnologije koje podržavaju bezbedan i udoban prostor za stanare. Može se stvoriti širok spektar jedinica kao što su spavaća soba sa radnim delom, modul sa više spavaćih soba ili kupatilo, omogućujući brzo raspoređivanje zajednica koje se mogu preseliti i proširiti sa izmenama u izgrađenom okruženju.

Koristeći tehnologije predizrade, zajednica ˝Homed˝ može se podići u roku od nekoliko dana. Tipičan zid veličine oko 15 x 21m može sadržati i do 95 jedinica. Unutrašnji moduli su 3D štampani od bioplastika koji se mogu reciklirati, nudeći ekološki prihvatljivu i isplativu montažu. Tokom dana izgled ovih modula formira urbani mozaik, dok su noću dizajnirani tako da mogu prikazivati digitalne umetničke radove, javne informacije i/ili komercijalne reklame.

Kako grad postaje sve gušći, nestaju tradicionalne (horizontalne) prazne parcele i pojavljuju se vetrikalne.

Za više detalja o izvornom tekstu, molimo Vas da sledite sledeći link:

Izvor: www.designboom.com

Prevod i objava: Gabriela David

Mikro pivara izgrađena potpuno od recikliranih materijala

Mikro pivara izgrađena potpuno od recikliranih materijala

U Kamikacu, gradu u japanskoj prefekturi Tokušima, Hiroši Nakamura iz kompanije NAP architects izgradio je mikro pivaru koristeći reciklirane materijale. Kamikacu, grad sa svega 1.500 stanovnika, je grad sa nula otpada koji je postigao stopu recikliranja od 80% sortirajući otpad u 34 odvojene kategorije. Inspirisan ovim principima, jedan privatni biznis kontaktirao je arhitekte sa ciljem da dizajniraju jedan centar zajednice koji će prodavati kućne potrebštine, hranu i pivo.

Hiroši Nakamura – osoba koja vodi kompaniju NAP iz Tokija – nastojao je da dizajnira objekat na koju bi zajednica bila ponosna. Kako je reč ˝pub˝ skraćenica od ˝public house˝ (kuća za javnost), arhitekte su želele da čitavu šemu učine dostupnom i što je moguće otvorenijom. Visoka 8 metara, najzanimljiviji detalj zgrade, fasada koja se sastoji od mnoštvo prozora uzetih sa starih napuštenih kuća. Dvostruki sloj tih prozora zadržava vazduh i poboljšava izolacione osobine konstrukcije. Orijentisana ka gradu, ova uzvišena fasada predstavlja lokalno obeležje i simbol ponosa zajednice.

Unutra su prostori raspoređeni hronološkim redom – od magacina do pivare i zatim do paba gde se služi pivo. Nameštaj koji je obnovljen i konvertovan nabavljen je od domaćih industrijskih izvora, dok plafonski ventilator stvara toplotu od radijatora koji ne emituje ugljen-dioksid. Napuštene stvari iz fabrike pločica korišćene su za podove, prazne boce dobile su novu namenu kao lusteri, a novine su poslužile kao tapete. Obojene prirodnom taninskom farbom, otpad od kedrovog drveta koristio se kao obloga objekta.

Pored ponovne upotrebe i recikliranja, ovaj pab ne samo da štedi energiju i resurse, već i promoviše Kamikacu i njenu regionalnu ekonomiju. Ono što je možda i najvažnije, ovaj nacrt je kao otelotvorenje vizije nula otpada u gradu. ˝Lokalni stanovnici koji posećuju ovaj pad počinju zaista da shvataju da su njihova dela […]

Objekat nalik ptičijem gnezdu za boravak u sred safarija

Objekat nalik ptičijem gnezdu za boravak u sred safarija

Posetioci koji posećuju jedan od najpoznatijih safarija u Keniji sada mogu provesti noć i u džinovskom ptičijem gnezdu, izdignuti iznad drveća. Ekskluzivni smeštaj izgrađen je kraj reke u srcu Laikipije u Keniji, na području koje sadrži mnoštvo safari kućica i kampova. Celo gnezdo izgrađeno je od sirovih materijala kao što je gajeno drveće i grane drveća koje su zajednički istkale članovi lokalne zajednice.

Projekat je zajednički rad svetilišta divljine – Segera i kompanije NAY PALAD koju predvodi Carolin Dekeyser. Duo je udružio snage kako bi pokrenuli jedinstvenu strukturu koja je zamišljena kao ˝mirni dragulj u samom srcu prirodnog sveta˝. Tim je takođe angažovao i arhitektu Daniela Pouzeta, koji je radio sa timom kako bi ostvario njihovu ideju.

Nakon provedenog dana u uživanju u safariju, gosti stižu do gnezda neposredno pre zalaska sunca kako bi videli konstrukciju obasjanu fenjerima. Čitav ugođaj uključuje i šampanjac i piknik večeru na vrhu objekta. Nakon zalaska sunca, posetioci mogu da uživaju u blistavom afričkom nebu ili mogu da se povuku u zatvoreni prostor gde se susreću sa luksuznom posteljinom i utešnim bocama tople vode. Ujutru, gostima se ostavlja piknik doručak pred vratima, u kojem mogu uživati dok gledaju slonove i žirafe kraj reke.

˝Kao bliski prijatelji i pobornici Segere, bili smo oduševljeni radom sa talentovanim timom NAY PALAD-a kako bismo ostvarili ovu neverovatnu viziju˝ kaže Jens Kozany iz Segere. ˝Jedva čekamo da našim gostima poželimo dobrodošlicu u ovaj mirni raj i da im ponudimo zaista jedinstveno iskustvo, koje sigurno premašuje očekivanja. Da se probudite uz magičan zvug divljih životinja i ptica, okruženi iskonskom prirodom je iskustvo koje menja život; ovo je mesto prave, netaknute čudesnosti.˝

Ovo gnezdo je dizajnirano da primi po dva gosta, ali takođe […]

Thorncrown kapela kao ˝šuma u šumi˝

Thorncrown kapela kao ˝šuma u šumi˝

Sakrivena u sredini šuma oko planine Ozark u Arkanzasu, kapela Thorncrown nalazi se među stablima hrastova, borova i javora. Skromnu kapelu dizajnirao je Euine Fay Jones, i iako je mlađa od 35 godina, kapela se našla u istorijskom registru SAD-a, proglašena je jednom od top 10 zgrada dvadesetog veka, a prozvana je i najboljom američkom zgradom još od 1980. godine.

Krajem ’70-ih godina, Jim Reed – učitelj u penziji, kupio je plac na kojoj bi se nalazila kapela Thorncrow, koji je prvobitno bio namenjen kao prostor za njegovu kuću u kojoj će uživati za vreme penzije. Međutim, nakon što je video turiste kako se zaustavljaju kraj puta kako bi videli lepotu područja, njegova vizija se promenila. Zamislio je ne-religioznu kapelu, duhovno mesto, ono što će Jones kasnije opisati kao ˝mesto za razmišljanje o najboljim mislima˝. Možda je jednostavnost ono što privlači preko 2000 posetilaca dnevno, arhitektura koju mogu svi da razumeju i cene, ne samo same arhitekte.

Ovu izuzetnu staklenu i drvenu konstrukciju sanjao je Euine Fay Jones dok je obavljao svoju praksu u gradu Little Rock i ujedno radio kao dekan na Univerzitetu arhitekture (University of Arkansas School od Architecture) 1978. godine.

Sa preko 425 staklenih prozora i obnovljenom konstrukcijom stubova i nosača, vertikalna kapela je poput ˝šume u šumi˝, visine oko 15 metara, dužine oko 18 i širine oko 7 metara. Centralni svetlarnik obezbeđuje prostor sa pregršt svetlosti. Posebni fenjeri ukrašavaju svaki stub i noću se reflektuju od stakla, kao da gore negde u šumi.

Za Džounsa, čitav proces izgradnje je bio jednako važan koliko i gotov objekat. Njegova praksa je bila jedinstvena po tome što on ne zapošljava samo mlade arhitekte, već i zanatlije poput zidara i stolara, čiji je uticaj očigledan […]