Cenovnik izgradnje

Kuća inovacija – „Cassina“

Lepota nesavršenosti ruševine pokreće interesovanje, postavlja pitanja i poziva na razmišljanje o prošlosti i delovanju vremena i čoveka u gradu i o zgradama nasleđa uopšte. Ova vest posvećena je starim i oronulim zgradama i primer na koji način mogu da se promene stvari oko stare zgrade  kao i sama urbana sredina. Izgrađena je u mestu Manausu u Brazilu davne 1896. godine, vidljiva sa svoje tri strane fasade, urušila se 1960. godine i od tada je preuzela vegetacija.
 
Kuća inovacija „Cassina“ je najnoviji centar za digitalnu tehnologiju u Brazilu. Sa skoro 1.600 m2 raspoređenih na 4 sprata, „Cassina“ se sastoji od nekoliko vrsta prostora za: multifunkcionalne zone, salona, sala za sastanke, laboratorije, sobe za obuku, kao i kafić / restoran na poslednjem spratu sa privilegovanim pogledom na istorijski centar.

  

Zgrada je poslednji predstavnik u Manausu fasade sa pigmentisanim malterom sa lokalnim prahom od crvenog peščara. Da bi se ova jedinstvena konstruktivna tehnika učinila vidljivom i opipljivom za sledeće generacije i da bi se paralizovala njena degradacija, izvedeni su detaljni restauratorski radovi (čišćenje, stabilizacija, konsolidacija, zaštita itd.).

Veza sa prethodnom bujnom vegetacijom koja je okupirala ovu zgradu ogleda se u bašti iza fasade i suštinski podseća na Amazonsku prašumu. Ovo pristupno područje, sa svojom bujnom tropskom šumom, povezano je sa staklom, prozirnim folijama i odsjajima, meša istoriju propasti „Cassine“ sa budućnošću kuće inovacija u prostoru koji je povezan sa tehnologijom, virtuelnošću, savremenošću i inovacijama.
  
U pogledu pasivne održivosti, pored poprečne ventilacije na svim spratovima zbog smanjene širine zgrade formiranjem tropskog vrta i njegove mikroklime, „Cassina“ pored toga ima i ventiliranu prazninu između krovne ploče i plafona restorana do velikih streha u svim pravcima, čime se osigurava toplotno ugodno okruženje. Istočna fasada, koja prima izlazeće sunce dobila je savremene ramove sa kaljenim […]

Vlaknasti cementni paneli – „EQUITONE“

„EQUITONE“ ove ploče proizvodi u Evropi od sredine XX veka pod imenom ETERNIT. To je fasadni materijal od vlaknastog cementa. Vlaknasti cement je mineralni kompozitni materijal napravljen od cementa, celuloze i mineralnih materijala. Površina nije obrađena, što pokazuje sirovu teksturu osnovnog materijala.

Njegova primena karakteristična je najčešće na fasadama, unutrašnjim zidovima i u dizajnu nameštaja. Lako se može transformisati u bilo koji oblik, može biti štampana, perforirana ili brušena, a prednost je što je negoriva.  Proizvodi se u maksimalnim dimenzijama 3100x1250mm.
Metode pričvršćivanja uključuju zakivanje, zavrtanje, lepljenje i nevidljivo mehaničko pričvršćivanje na metalne ili drvene noseće ramove. Kreativne arhitekte i dizajneri su takođe ugradili ove vlaknocementne materijale za enterijer i dizajn nameštaja. Proizvodi se u nekoliko varijanti u boji, u rasponu od svetlo bele (TE90) do duboke antracitne (TE80).
 

 

 

Životni vek ovih ploča premašuje 50 godina. Fasade izrađene od „EQUITONE“-a su tanke i lagane, ali izuzetno izdržljive, pri čemu se minimalno troši energije i sirovine.

             

   

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

 

 

 

„Pop-up“ kuća

„Pop-up“ kuća  sačinjena je od izolacijskih blokova i drvenih panela, pruža optimalnu toplotnu izolaciju, brzo se montira i jeftina je. Ova kuća nalazi se u Australiji, sačinjena od gornjeg kompaktnog dela oslonjenog na donji noseći deo koji sa bujnom vegetacijom čini entrans u samu kuću.
   
Unutrašnji zidovi čine kombinacija bele boje uokvirene akcentima od jasenove obloge. Krovni oblik objekta  je strateški osmišljen tako da se lako montiraju solarni paneli za prihvatanje kišnice. U dvorištu se nalazi ukopan rezervoar od 5000 l koji skuplja vodu sa krova i ta voda se ponovo koristi za ispiranje toaleta i navodnjavanje bašte. Fasadni mehanički paneli postavljeni su na zapadnu fasadu prvog sprata i imaju uloga kontrole ulaska sunca u objekat.
  

Pogledajte na koji način je osmišljen enterijer ove zanimljive kuće.

  

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

Fotografija: Tom Blachford

by Sanja Banika

 

 

 

 

Savršen dom – Kako arhitekta može da vam pomogne?

Kaže se da vam za kuću iz snova arhitekta nije potreban. Ljudi često misle da sami najbolje znaju kako bi izgledala kuća koju smatraju savršenom za sebe. Isto tako misle da bi mogli da je nacrtaju i svojeručno sagrade. Čini se da ta uverenja datiraju decenijama unazad kada se na našim prostorima mnogo tako i gradilo, bez projekta, plana, dozvola i nadzora, „na crno“. Danas, međutim, to više nije slučaj; bez projekata nema ni građevinske dozvole ni gradnje. Projekt, zapravo, čitavu dokumentaciju, mora da pripreme licencirani arhitekta i odgovorni projektant, jer bez njihovog potpisa i odgovornosti koju snose za vašu buduću kuću, nema ni odobrenja ni realizacije.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti time zašto je saradnja s’ arhitektom neophodna, osim što je i zakonom obavezna.

1. Poznavanje građevinskih procedura i dokumentacije
Arhitekta je osoba stručno osposobljena za izradu kompletne projektne dokumentacije i vođenje procesa gradnje. Arhitekta je taj koji će pripremiti idejni projekt, dnevnik izgradnje i pribaviti sve neophodne saglasnosti, rešenja i dozvole.
Osim toga, on/ona zna šta tačno mora i treba da sledi posle dobijanja građevinske dozvole. Taj proces same izgradnje poznaje „u prste“- zna čime mora da se počne i koje sve izvođače radova i zanatlije treba kontaktirati i gde ih tražiti.

2. Ušteda tokom gradnje
Usluge arhitekte nisu besplatne, svakako, ali zahvaljujući znanju, iskustvu i veštini može vam pomoći da nešto i uštedite. Ako se kuća isplanira i osmisli mudro i racionalno, kasnija izgradnja može ispasti daleko ekonomičnija. Poverite arhitekti kakvim budžetom raspolažete te će i kuća biti projektovana kao uravnotežen spoj vaših želja, mogućnosti i postojećih preduslova.

3. Kuća po meri
Činjenica je da svoje navike najbolje poznajete baš vi. Ispričajte kako izgleda vaša životna rutina, šta volite, a šta ne i šta smatrate neophodnim. Arhitekta je […]

Mikro kuća u Seulu

Mikro kuća koja se zove „Seroro“ – što u prevodu znači vertikalno, naziv je dobila po tome što je vertikalno izgrađena, tj. vertikalno su složene prostorije. Ovaj objekat se nalazi u srcu Seula gde je cena zemljišta neverovatno visoka. Ovaj predeo je neko vreme bio napušten, cena zemljišta je za to mesto postala razumna, tako da je mladi bračni par doneo hrabru odluku da sagrade svoju prvu kuću. Lokacija ima i brojne pogodnosti, pogodno je smeštena uz nekoliko linija javnog prevoza, kao i uz park i kulturno nasleđe zid starog grada Seula.

Kuća je dizajnirana vertikalnim slaganjem soba i planiranjem sobe na svakom spratu: parking u prizemlju, dnevni boravak sa toaletom na 1. spratu, kuhinja sa trpezarijom na 2. spratu, spavaća soba sa druga soba za odmor na 3. spratu i svlačionica sa kadom na 4. spratu. Veličina svakog sprata je 16m2. Svaka soba je isprojektovana za svakodnevni životni stil para. Većinu dana provode na prvom i drugom spratu, dok noću na trećem i četvrtom spratu.

Okolina oko kuće ima značajan uticaj na oblik i dizajn zgrade. Što se tiče prirodnog osvetljenja, većina prozora zgrade okrenuta je u pravcu juga i zapada,  odnosno sa pogledom na park. S’ druge strane, broj prozora prema istoku i severu je minimiziran u svrhu privatnosti. Zakrivljeni obris spoljašnosti zgrade prirodno je dizajniran oblikom zemljišta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Najduži stakleni most na svetu

Kineski arhitektonski studio za dizajn i istraživački institut Univerziteta Zhejiang dizajnirao je po proceni Ginisa najduži stakleni most na svetu. Izgrađen je kao turistička atrakcija viseći most dug 526,14m, i povezuje dve strane klisure na 201m iznad reke. Most je projektovan za kapacitet od 500 ljudi.

Stakleni deo mosta je izgrađen od tri sloja kaljenog laminiranog stakla debljine od 4,5cm, dizajniran tako da omogućava što bolji pogled turistima. Platformu staklenog mosta nose čelični kablovi koji su fiksirani u par crvenih kula sa obe strane reke.  Širina platforme se na pojedinim delovima širi na 8,8m, kako bi posetioci mogli što više da uživaju u pogledu. Sa obe strane platforme postavljena je zaštitna  čelična ograda.

Pogledajte putem videa kako sve to izgleda.

Izvor:https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Kuća koja reflektuje pustinsko okruženje

Dizajner Tomas Osinsk i filmski producent iz Los Anđelesa Chris Hanlei kreirali su  kuću od ogledala u blizini nacionalnog parka „Joshua Tree“, tako da podseća na njujorški neboder. Nevidljiva kuća se nalazi na udaljenom mestu u Kaliforniji, osmišljena kao duga i vitka kuća od čeličnog okvira obložene ogledalom i kaljenim staklom koje se obično koristi za nebodere. Podignuta je nad zemljom na cilindričnim betonskim stubovima, formirajući na jednom kraju konzolu.

Unutar  staklenih zidova pruža se širok pogled na okolinu od 90 hektara.  Kuća površine 511 m2 dizajnirana je kao jedan dugi, neprekidni zabavni prostor oko zatvorenog bazena dugog 30 metara. Preostali prostori, uključujući četiri spavaće sobe i kupatila, odvojeni su belim pregradama a ne vratima sa pogledom na pustinju.

Bazen se završava belim zidom dizajniranim kao projekcijski ekran za filmove, dok je na drugom kraju kuhinja dizajnirana tako da bude pogodna za ugostiteljske događaje.

Nekretnina je dostupna za iznajmljivanje za snimanje, fotografisanje i razne događaje.

Pogledajte putem videa kako to sve izgleda.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

Igrališta sa roze betonom

Roze beton formira sedišta, stepenice i zidove za penjanje u dva javna parka koje je dizajnirala meksička firma za arhitekturu „Productora“. Federalna kompanija u Meksiku koja dizajnira radničko stanovanje, zadužila je pomenutu firmu da napravi dva zabavna parka za stambene zajednice u Meksiku.

Osmišljeni su tako da ljudi koji žive u neposrednoj blizini mogu da  prošire svoje aktivnosti na otvorenom prostoru.

 
Svaki park opremljen je ružičastom betonskom opremom za igralište od betona, sedećim garniturama i paviljonima. Studio je odabrao ovaj materijal kako bi stvorio jednoličan dizajn u celom parku ali i iz razloga što beton zahteva malo održavanja.

Park Tlalnepantla izgrađen za stambenu jedinicu El Tenaio podijeljen je u devet parcela koja je svaka dimenzija 20m sa 20m. Oni su raspoređeni jedan do drugog na nagnutom delu terena koji koristi postojeću topografiju lokacije.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Moderna arhitektura u stilu naučne fantastike

Manifest futurizma, koji je italijanski pesnik Filipo Tomaso Marineti napisao 1909. godine, bio je tužni vapaj za avangardnim pokretom kojim su upravljali pisci, muzičari, umetnici, pa čak i arhitekti (među njima i Antonio Sant’Elia) početkom 20. veka . Nakon objavljivanja manifesta futurizam je brzo došao na čelo javne savesti i otvorio put mnogim drugim vrhunskim pokretima u svetu umetnosti i šire.
Predstavljamo Vam arhitekturu 70-tih godina prošlog veka.

Iako će pokret pretrpeti značajan pad u godinama nakon Drugog svetskog rata, ponovo se osmislio decenijama kasnije tokom svemirskog doba, kada su vera u tehnologiju i industriju bila na groznici i svetske sile se trkale da ljude pošalju na Mesec. Odjednom je čovečanstvo dobilo novu kulturnu panoramu koja je inspirisala svaki vid društva – od muzičara, naučnika, do arhitekata.
           
Kombinacijom inženjerstva i umetnosti, a da ne govorimo o bogatim naučnim dostignućima toga doba, arhitektonska dela su se pretvorila u dela naučne fantastike. Nedavno je fotograf Stefano Perego dokumentovao seriju radova koja predstavljaju primer nasleđa koje su ostavili radikalni arhitekti 1970-ih.
   
Ovi arhitekti želeli su da svojim dizajnom prenesu budućnost u sadašnjost, dajući nam ikonične radove poput prototipa „Futuro House“ (Matti Suuronen, 1968), „Makedonium“ (Jordan Grabuloski + Iskra Grabuloska, 1974) ili sferne kuće „Bolwoningen community „(Dries Kreijkamp, 1980-1985).
  

Izvor: www.archdaily.com

by Sanja Banika

 

 

Zaha Hadid – Hotel Morfeus

Najpopularnija destinacija za zabavu u Aziji – Makao je dočekao više od 32 miliona turista u 2017. godini, a broj posetilaca povećava se svake godine. Vodeće integrisano letovalište koje uključuje kazino, dva pozorišta, 20 restorana i četiri hotela.

Zaha Hadid Architects (ZHA) dobila je zadatak da izgradi hotel 2012. godine. U to vreme su već postojali temelji za toranj  koji nije napredovao. Zamišljen je kao vertikalni pravougaonik sa nizom praznina koje su formirane kroz centar kako bi se stvorio urbani prozor koji povezuje prostor hotela sa gradom i stvara skupturalne forme koje definišu javni prostor hotela.
           
Osnovni dizajn hotela je par kula povezanih na nivou tla i krova. Centralni atrijum između ovih kula prostire se po visini hotela, a prolaze ga spoljne praznine koje povezuju severnu i južnu fasadu. Ove praznine stvaraju urbani prozor koji povezuje unutrašnji prostor hotela sa gradom. Visina samog hotela je 160m.

Između praznina u slobodnom obliku koji prolaze kroz atrijum, niz mostova stvara jedinstvene prostore za hotelske restorane, barove i salone za goste poznatih kuvara.  Dvanaest staklenih liftova atrijuma pruža gostima izvanredan pogled na unutrašnjost i eksterijer hotela dok se kreću između praznina zgrade.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika