eksterijer

Kuća inovacija – „Cassina“

Lepota nesavršenosti ruševine pokreće interesovanje, postavlja pitanja i poziva na razmišljanje o prošlosti i delovanju vremena i čoveka u gradu i o zgradama nasleđa uopšte. Ova vest posvećena je starim i oronulim zgradama i primer na koji način mogu da se promene stvari oko stare zgrade  kao i sama urbana sredina. Izgrađena je u mestu Manausu u Brazilu davne 1896. godine, vidljiva sa svoje tri strane fasade, urušila se 1960. godine i od tada je preuzela vegetacija.
 
Kuća inovacija „Cassina“ je najnoviji centar za digitalnu tehnologiju u Brazilu. Sa skoro 1.600 m2 raspoređenih na 4 sprata, „Cassina“ se sastoji od nekoliko vrsta prostora za: multifunkcionalne zone, salona, sala za sastanke, laboratorije, sobe za obuku, kao i kafić / restoran na poslednjem spratu sa privilegovanim pogledom na istorijski centar.

  

Zgrada je poslednji predstavnik u Manausu fasade sa pigmentisanim malterom sa lokalnim prahom od crvenog peščara. Da bi se ova jedinstvena konstruktivna tehnika učinila vidljivom i opipljivom za sledeće generacije i da bi se paralizovala njena degradacija, izvedeni su detaljni restauratorski radovi (čišćenje, stabilizacija, konsolidacija, zaštita itd.).

Veza sa prethodnom bujnom vegetacijom koja je okupirala ovu zgradu ogleda se u bašti iza fasade i suštinski podseća na Amazonsku prašumu. Ovo pristupno područje, sa svojom bujnom tropskom šumom, povezano je sa staklom, prozirnim folijama i odsjajima, meša istoriju propasti „Cassine“ sa budućnošću kuće inovacija u prostoru koji je povezan sa tehnologijom, virtuelnošću, savremenošću i inovacijama.
  
U pogledu pasivne održivosti, pored poprečne ventilacije na svim spratovima zbog smanjene širine zgrade formiranjem tropskog vrta i njegove mikroklime, „Cassina“ pored toga ima i ventiliranu prazninu između krovne ploče i plafona restorana do velikih streha u svim pravcima, čime se osigurava toplotno ugodno okruženje. Istočna fasada, koja prima izlazeće sunce dobila je savremene ramove sa kaljenim […]

Vlaknasti cementni paneli – „EQUITONE“

„EQUITONE“ ove ploče proizvodi u Evropi od sredine XX veka pod imenom ETERNIT. To je fasadni materijal od vlaknastog cementa. Vlaknasti cement je mineralni kompozitni materijal napravljen od cementa, celuloze i mineralnih materijala. Površina nije obrađena, što pokazuje sirovu teksturu osnovnog materijala.

Njegova primena karakteristična je najčešće na fasadama, unutrašnjim zidovima i u dizajnu nameštaja. Lako se može transformisati u bilo koji oblik, može biti štampana, perforirana ili brušena, a prednost je što je negoriva.  Proizvodi se u maksimalnim dimenzijama 3100x1250mm.
Metode pričvršćivanja uključuju zakivanje, zavrtanje, lepljenje i nevidljivo mehaničko pričvršćivanje na metalne ili drvene noseće ramove. Kreativne arhitekte i dizajneri su takođe ugradili ove vlaknocementne materijale za enterijer i dizajn nameštaja. Proizvodi se u nekoliko varijanti u boji, u rasponu od svetlo bele (TE90) do duboke antracitne (TE80).
 

 

 

Životni vek ovih ploča premašuje 50 godina. Fasade izrađene od „EQUITONE“-a su tanke i lagane, ali izuzetno izdržljive, pri čemu se minimalno troši energije i sirovine.

             

   

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

 

 

 

„Pop-up“ kuća

„Pop-up“ kuća  sačinjena je od izolacijskih blokova i drvenih panela, pruža optimalnu toplotnu izolaciju, brzo se montira i jeftina je. Ova kuća nalazi se u Australiji, sačinjena od gornjeg kompaktnog dela oslonjenog na donji noseći deo koji sa bujnom vegetacijom čini entrans u samu kuću.
   
Unutrašnji zidovi čine kombinacija bele boje uokvirene akcentima od jasenove obloge. Krovni oblik objekta  je strateški osmišljen tako da se lako montiraju solarni paneli za prihvatanje kišnice. U dvorištu se nalazi ukopan rezervoar od 5000 l koji skuplja vodu sa krova i ta voda se ponovo koristi za ispiranje toaleta i navodnjavanje bašte. Fasadni mehanički paneli postavljeni su na zapadnu fasadu prvog sprata i imaju uloga kontrole ulaska sunca u objekat.
  

Pogledajte na koji način je osmišljen enterijer ove zanimljive kuće.

  

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

Fotografija: Tom Blachford

by Sanja Banika

 

 

 

 

„Pasivna kuća“ u Bruklinu

“Pasivne kuće” su zgrade koje imaju izrazito nisku potrebu za energijom za grejanje. Ove kuće mogu da se greju “pasivno”, samo korišćenjem unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore kao i minimalnog dogrevanja svežim vazduhom. To se postiže kombinacijom tehnologije, dizajna i materijala. Američki studio „The Brooklin Home Company“ dizajnirao je gradsku kuću u Bruklinu koristeći  principe energetski efiksnosti u njujorškoj četvrti „Carroll Gardens“. Gradska kuća „Sackett Street“ sastoji se od četiri etaže, kao i krova sa pogledom na deo Menhetna, podrum i garažu.
    
Za projekat gradske kuće, kompanija  koristila je sistem filtracije sa ventilacijom za obnovu energije (ERV). „Kvalitet vazduha donosi zdravstvene i kognitivne koristi za koje se veruje da će postati novi standard za izgradnju kuća u Njujorku“, rekao je suosnivač The Brooklin Home Company.
„Domovi takođe održavaju nivo vlažnosti kako bi sprečili širenje virusa, što je uobičajeno i u suvom i u hladnom vremenu. Ukratko, naše mišljenje je da je to najbolji način za izgradnju novih domova,“ rekao je.
    
Dosta se vodilo računa i o samom eneterijeru ove kuće. Podovi i zidovi od tvrdog drveta od belog hrasta, obojeni belom bojom formirani tako da  stvore „svetao i prozračan“ dom. Ručno izrađeni komadi nameštaja koji je dizajnirao Fitzhugh Karol uključuju drveni krevet sa baldahinom u glavnoj spavaćoj sobi.
 
Kompanija „Brooklin Home“ nedavno je izgradila 25 novih domova, takođe izgrađenih u skladu sa principima „pasivnih kuća“ u dva bruklinska naselja u „South Slope“ i „Greenvood Heights“.

Postoji još ovakvih projekata van Evrope uključuju predstojeći neboder Nelson Street 1075 u Vancouveru, koji je dizajnirao britanski studio „VKK Architects“. Kada bude završena, to će ujedno biti najviša zgrada „Passivhaus“ na svetu do sada.
Fotografija: Matthew Williams i Travis Mark.
Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

 

 

 

Vankuverski neboderi

Britanska firma za arhitekturu i dizajn „Heathervick“ studio predstavila je slike par stambenih nebodera planiranih u Vankouveru u Kanadi. Visoke zgrade nalaziće se u Ulici Alberni u Vancouverovoj četvrti Vest End.

Na crtežima se vide dve kule nepravilnog oblika okružene balkonima pod uglom koji formiraju usko grlo prema podnožju, a zatim se otvaraju prema zajedničkom podijumu.

Na prikazima se vide balkoni, terase i niše prelivene biljkama. Studio „Heathervick“ nedavno se fokusirao na biofilni dizajn, među kojima su projekti koji uključuju „Maggie’s Center“ u Velikoj Britaniji i neboder u Singapuru sa balkonima ispunjenim biljkama.

Prema planskim dokumentima dostavljenim gradu Vankuveru, planovi za stambenu izgradnju sastoje se od kule od 30 spratova na istoku i kule od 34 sprata na zapadu, smeštenih na podijumu od pet spratova. Predlogom se predviđa da će projekat obuhvatiti 401 dom, obdanište za decu i dovoljno parking mesta za preko 500 bicikala.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

Podvodni restoran

Ovaj restoran je mešten na najjužnijoj tački norveške obale, gde se sastaju morske oluje sa severa i juga. Pozicionran je na jedinstvenom ušću. Restoran koji je dizajnirao „Snøhetta“ takođe funkcioniše kao istraživački centar za morski život, pružajući danak divljoj fauni mora i stenovitoj obali južnog vrha Norveške.

Poznat po svojim intenzivnim vremenskim uslovima, koji se obično menjaju iz mirnih u olujne nekoliko puta u toku dana. Po dolasku na lokaciju, utiske posetioca o neposlušnom otvorenom prostoru brzo smiruje  hrastovo odeveno predsoblje. Ovde grube drvene završne obrade i slatki miris drveta prelaze u elegantno hrastovo stepenište dok spušta dublje u zgradu. Tamne, sirove čelične ograde sa rukohvatima od mesinganih cevi vode naniže u mekšu unutrašnjost dok se plafonska površina menja od hrastove do tekstilne. Topla atmosfera dobrodošlice u restoranu uliva osećaj strahopoštovanja i tajnovitosti.

Na morskom dnu, u trpezariji za 40 osoba, leži panoramsko oko zgrade. Horizontalni prozor širine 11m i visine 3,4 metra nudi vizuelni ulaz u more i povezuje goste sa morskom divljinom. Pogled s prozora razvija se postepeno tokom dana i zavisno od godišnjih doba boja vode će prelaziti iz safirno plave tokom hladnog zimskog dana u smaragdno zelenu u letnjoj sezoni, kada se pojave alge.

Izvor: www.archdaily.com

Fotografije: Ivar Kvaal, Inger Marie Grini/ Bo Bedre Norge, André Martinsen, Stian Broch

by Sanja Banika

Savršen dom – Kako arhitekta može da vam pomogne?

Kaže se da vam za kuću iz snova arhitekta nije potreban. Ljudi često misle da sami najbolje znaju kako bi izgledala kuća koju smatraju savršenom za sebe. Isto tako misle da bi mogli da je nacrtaju i svojeručno sagrade. Čini se da ta uverenja datiraju decenijama unazad kada se na našim prostorima mnogo tako i gradilo, bez projekta, plana, dozvola i nadzora, „na crno“. Danas, međutim, to više nije slučaj; bez projekata nema ni građevinske dozvole ni gradnje. Projekt, zapravo, čitavu dokumentaciju, mora da pripreme licencirani arhitekta i odgovorni projektant, jer bez njihovog potpisa i odgovornosti koju snose za vašu buduću kuću, nema ni odobrenja ni realizacije.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti time zašto je saradnja s’ arhitektom neophodna, osim što je i zakonom obavezna.

1. Poznavanje građevinskih procedura i dokumentacije
Arhitekta je osoba stručno osposobljena za izradu kompletne projektne dokumentacije i vođenje procesa gradnje. Arhitekta je taj koji će pripremiti idejni projekt, dnevnik izgradnje i pribaviti sve neophodne saglasnosti, rešenja i dozvole.
Osim toga, on/ona zna šta tačno mora i treba da sledi posle dobijanja građevinske dozvole. Taj proces same izgradnje poznaje „u prste“- zna čime mora da se počne i koje sve izvođače radova i zanatlije treba kontaktirati i gde ih tražiti.

2. Ušteda tokom gradnje
Usluge arhitekte nisu besplatne, svakako, ali zahvaljujući znanju, iskustvu i veštini može vam pomoći da nešto i uštedite. Ako se kuća isplanira i osmisli mudro i racionalno, kasnija izgradnja može ispasti daleko ekonomičnija. Poverite arhitekti kakvim budžetom raspolažete te će i kuća biti projektovana kao uravnotežen spoj vaših želja, mogućnosti i postojećih preduslova.

3. Kuća po meri
Činjenica je da svoje navike najbolje poznajete baš vi. Ispričajte kako izgleda vaša životna rutina, šta volite, a šta ne i šta smatrate neophodnim. Arhitekta je […]

Mikro kuća u Seulu

Mikro kuća koja se zove „Seroro“ – što u prevodu znači vertikalno, naziv je dobila po tome što je vertikalno izgrađena, tj. vertikalno su složene prostorije. Ovaj objekat se nalazi u srcu Seula gde je cena zemljišta neverovatno visoka. Ovaj predeo je neko vreme bio napušten, cena zemljišta je za to mesto postala razumna, tako da je mladi bračni par doneo hrabru odluku da sagrade svoju prvu kuću. Lokacija ima i brojne pogodnosti, pogodno je smeštena uz nekoliko linija javnog prevoza, kao i uz park i kulturno nasleđe zid starog grada Seula.

Kuća je dizajnirana vertikalnim slaganjem soba i planiranjem sobe na svakom spratu: parking u prizemlju, dnevni boravak sa toaletom na 1. spratu, kuhinja sa trpezarijom na 2. spratu, spavaća soba sa druga soba za odmor na 3. spratu i svlačionica sa kadom na 4. spratu. Veličina svakog sprata je 16m2. Svaka soba je isprojektovana za svakodnevni životni stil para. Većinu dana provode na prvom i drugom spratu, dok noću na trećem i četvrtom spratu.

Okolina oko kuće ima značajan uticaj na oblik i dizajn zgrade. Što se tiče prirodnog osvetljenja, većina prozora zgrade okrenuta je u pravcu juga i zapada,  odnosno sa pogledom na park. S’ druge strane, broj prozora prema istoku i severu je minimiziran u svrhu privatnosti. Zakrivljeni obris spoljašnosti zgrade prirodno je dizajniran oblikom zemljišta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

„Notre-Dame“ sa staklenim krovom

„Misis Studio“ je napravio animaciju koja prikazuje njihovu viziju obnove „Notre-Dame“ katedrale. Belgijski studio za vizuelizaciju stvorio je film kako bi pokazao kako se katedrala, koja je  opustošena vatrom, može obnoviti koristeći moderne i tradicionalne materijale.

Od požara brojni dizajneri stvorili su predloge za obnovu „Notre-Dame“, uključujući „Vincent Callebaut“ i Studio „NAB“, koji poput studija „Misis“ predlažu stvaranje vrta na krovu koji je zatvoren zastakljenim krovom. Razni drugi predlozi se kreću od zanimljivih do nečuvenih.

Pogledajte putem videa kako bi to sve izgledalo prema njihovoj zamisli.

Izvor: https://www.dezeen.com/
by Sanja Banika

 

 

Kuća koja reflektuje pustinsko okruženje

Dizajner Tomas Osinsk i filmski producent iz Los Anđelesa Chris Hanlei kreirali su  kuću od ogledala u blizini nacionalnog parka „Joshua Tree“, tako da podseća na njujorški neboder. Nevidljiva kuća se nalazi na udaljenom mestu u Kaliforniji, osmišljena kao duga i vitka kuća od čeličnog okvira obložene ogledalom i kaljenim staklom koje se obično koristi za nebodere. Podignuta je nad zemljom na cilindričnim betonskim stubovima, formirajući na jednom kraju konzolu.

Unutar  staklenih zidova pruža se širok pogled na okolinu od 90 hektara.  Kuća površine 511 m2 dizajnirana je kao jedan dugi, neprekidni zabavni prostor oko zatvorenog bazena dugog 30 metara. Preostali prostori, uključujući četiri spavaće sobe i kupatila, odvojeni su belim pregradama a ne vratima sa pogledom na pustinju.

Bazen se završava belim zidom dizajniranim kao projekcijski ekran za filmove, dok je na drugom kraju kuhinja dizajnirana tako da bude pogodna za ugostiteljske događaje.

Nekretnina je dostupna za iznajmljivanje za snimanje, fotografisanje i razne događaje.

Pogledajte putem videa kako to sve izgleda.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika