Energetska efikasnost

Najduži stakleni most na svetu

Kineski arhitektonski studio za dizajn i istraživački institut Univerziteta Zhejiang dizajnirao je po proceni Ginisa najduži stakleni most na svetu. Izgrađen je kao turistička atrakcija viseći most dug 526,14m, i povezuje dve strane klisure na 201m iznad reke. Most je projektovan za kapacitet od 500 ljudi.

Stakleni deo mosta je izgrađen od tri sloja kaljenog laminiranog stakla debljine od 4,5cm, dizajniran tako da omogućava što bolji pogled turistima. Platformu staklenog mosta nose čelični kablovi koji su fiksirani u par crvenih kula sa obe strane reke.  Širina platforme se na pojedinim delovima širi na 8,8m, kako bi posetioci mogli što više da uživaju u pogledu. Sa obe strane platforme postavljena je zaštitna  čelična ograda.

Pogledajte putem videa kako sve to izgleda.

Izvor:https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Termalne kupke Tamina

Projekat termalnih kupatila u Tamini u Švajcarskoj rezultat je takmičenja u dve faze iz 2003. godine. Cilj prve faze bio je koordinacija velikih arhitektonskih intervencija u pogledu urbanističkog planiranja. Razmatralo se gde bi trebalo da bude smešten novi hotel sa pet zvezdica, gde bi trebalo da se proširi medicinski centar i kako se novim javnim termalnim kupkama može najlakše pristupiti. Investiciona vrednost novog projekta iznosila bi  160 miliona švajcarskih franaka.
 

Drugi deo konkursa podrazumevao je projektovanje dve nove nove zgrade – hotela i termalne kupke. Arhitektonska kancelarija „Smolenicki & Partner“ dobila je projekat za termalne kupke Tamina,  „Hilmer & Sattler i Albrecht Architects“ projekat novog hotela.

Letovališta dominiraju velike reprezentativne zgrade smeštene u velikom parkovskom pejzažu. U ovoj meri se odmaralište jasno razlikuje od identiteta sela Bad Ragaz. Tokom „belle epoque“, ovaj princip izgradnje monumentalnih hotela u blizini jednog sela uspešno je primenjen na mnogim lokacijama u švajcarskim Alpama. Reprezenti su slični objekti Interlaken, St. Moritz i Gstad. U Bad Ragazu se izdvajaju dve vile. Iz glavne ulice izdvaja se jedna vila koja prolazi kroz golf teren koji povezuje Bad Ragaz i Maienfeld. Druga vila koja se proteže duž parka je u mirnijoj i privatnijoj atmosferi kompleksa.

Umesto da bude jednostavan oblik građevina, volumen se postiže ograđivanjem spoljnih prostora. Na otvorenom zapremina zgrade se smanjuje i otvara se prema travnjaku za sunčanje na šumovitim padinama grebena.

Izvor: https://www.archdaily.com/
by Sanja Banika

 

 

Moderna arhitektura u stilu naučne fantastike

Manifest futurizma, koji je italijanski pesnik Filipo Tomaso Marineti napisao 1909. godine, bio je tužni vapaj za avangardnim pokretom kojim su upravljali pisci, muzičari, umetnici, pa čak i arhitekti (među njima i Antonio Sant’Elia) početkom 20. veka . Nakon objavljivanja manifesta futurizam je brzo došao na čelo javne savesti i otvorio put mnogim drugim vrhunskim pokretima u svetu umetnosti i šire.
Predstavljamo Vam arhitekturu 70-tih godina prošlog veka.

Iako će pokret pretrpeti značajan pad u godinama nakon Drugog svetskog rata, ponovo se osmislio decenijama kasnije tokom svemirskog doba, kada su vera u tehnologiju i industriju bila na groznici i svetske sile se trkale da ljude pošalju na Mesec. Odjednom je čovečanstvo dobilo novu kulturnu panoramu koja je inspirisala svaki vid društva – od muzičara, naučnika, do arhitekata.
           
Kombinacijom inženjerstva i umetnosti, a da ne govorimo o bogatim naučnim dostignućima toga doba, arhitektonska dela su se pretvorila u dela naučne fantastike. Nedavno je fotograf Stefano Perego dokumentovao seriju radova koja predstavljaju primer nasleđa koje su ostavili radikalni arhitekti 1970-ih.
   
Ovi arhitekti želeli su da svojim dizajnom prenesu budućnost u sadašnjost, dajući nam ikonične radove poput prototipa „Futuro House“ (Matti Suuronen, 1968), „Makedonium“ (Jordan Grabuloski + Iskra Grabuloska, 1974) ili sferne kuće „Bolwoningen community „(Dries Kreijkamp, 1980-1985).
  

Izvor: www.archdaily.com

by Sanja Banika

 

 

Ekološka kuća – Vijetnam

Prema nedavno objavljenim naučnim istraživanjima, kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima je lošiji od kvaliteta spoljnog vazduha. Ideja ove kuće odnosi se na to da kuća sama diše 24h.

Kuća se sastoji od osam zasebnih prostora okruženih običnim zidovima. Ovih osam blokova se prepliću i presecaju u zajedničkom prostoru, koji je formiran od „zidova koji dišu“. Zid disanja sastoji se od 2 elementa: prvi deo je sam zid izrađen od šupljih cigala, dok se drugi deo odnosi na vrtni deo sa biljkama.

Sistem otvorenih zidova je prvi sloj koji sprečava loše uticaje iz spoljašnje sredine. Ova zaštitna školjka je napravljena od šupljih opeka koje su položene u suprotnom smeru uobičajenim načinom gradnje. Sa takvim rasporedom, ove šuplje cigle stvaraju cirkulaciju svežeg vazduha i prirodne svetlosti u kući.

Prostor sa vrtom je drugi sloj u kući koji sprečava negativan uticaj spoljne sredine na životni prostor iznutra. Ova dva zaštitna sloja jednaka su normalnom zidu, ali ipak obezbeđuju cirkulaciju vazduha i svetlosti.

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

„U-build“ sistem

„U-Build“ je jednostavan modularni sistem konstrukcije koji je dizajnirao „Studio Bark“, koji podstiče pojedince i zajednice da samostalno grade. Sistem se oslanja isključivo na komplet napravljenog od drvenih delova, a stvoren je iz želje studija  da konstrukciju učini „pristupačnom“ za javnost. Komponente se mogu brzo sastaviti  kao komadići slagalice. Konstruktivni okvir se može lako i demontirati, reciklirati ili ponovo koristiti na kraju životnog veka zgrade.

Svaka komponenta „U-Build-„a proizvodi se van mesta gradilišta od strane lokalnih CNC proizvođača. Na samom gradilištu mali tim ljudi može da konstruiše željeni objekat  koristeći samo jednostavne ručne alate.

Da bi se  stvorio okvir komadi ravnih modula se najpre režu zajedno da bi se stvorile šuplje kutije, od kojih neke imaju prozore.

Mogu se formirati željene konfiguracije u rasponu od jedne sobe do velike javne zgrade. Konstrukcija je stabilna i kompaktna,osmišljena tako da se izolacija može ugraditi u kutije.

Ovaj sistem je tako dizajniran da se može lako demontiratim, reciklirati ili premestiti na novo mesto i ponovo sastaviti u istoj ili drugačijoj konfiguraciji. Stvaranje komponenti van gradilišta takođe smanjuje greške i netačnosti, minimizirajući otpadak drveta.
 

„Studio Bark“ je londonski arhitektonski studio koji je specijalizovan za razvoj održivog dizajna. Pogledajte u videu kako sve to izgleda.

Izvor: https://www.dezeen.com/
Fotografije: Lenny Codd
by Sanja Banika

Božanstveni Spa centar

Ova oaza mira je mesto sa pet zvezdica u Vijetnamu, otvoreno 2015. godine. Petnaest soba za tretmane ukrašeno bujnim vrtovima na otvorenom i dubokom kadom za natapanje. Objekat poseduje teretane, prostor na otvorenom  za meditaciju i joga sesije u ranim jutarnjim časovima. Prizemlje sadrži otvorene prostore sa platformama okruženim lokvanjima i visećim vrtovima. Istinski prostor gde su sva čula dodirnuta a um dođe do mira.

Kompanija za arhitektonski dizajn „MIA Design Studio“ korišćenjem prirodne ventilacije učinio je zgradu hladnom i pružio gostu neopisivi užitak. Upotrebom lokalnih biljaka postignuto je da svako može uživati u luksuznom velnessu i privatnosti.

Različite oblasti glatko se ulivaju jedna u drugu, a prelep pejzaž stvara neverovatno putovanje u iskustvo poput snova. Fasada je sastavljena od rešetkastih uzoraka upotpunjeno naizmeničnio okomitim pejzažom kroz koji se filtrira jaka tropska sunčeva svetlosti stvara prijatnu igru svetlosti i senke na  zidovima. Raznolike biljke pažljivo su dodeljene i postaju deo arhitektonskih ekrana.

Izvor: https://www.archdaily.com/
Fotografije: Oki Hiroyuki 

by Sanja Banika

Mini kuća na točkovima – „Base Cabin“

Studio „Edwards“ sa sedištem u Melburnu je jednostavnu kabinu s okvirom pretvorio u pokretnu kuću.  Osnova kabine je drvena mikro kuća na točkovima – koja je daleko od tipičnog karavana ili prikolice.
Kabina je uglavnom izrađena od jednog materijala. Crna guma daje strukturi homogenu estetiku, ali takođe daje otpornost na vremenske uslove. Kabina je podeljena na tri sobe. Kupatilo je u sredini i odvaja glavni i trpezarijski prostor od zatvorenije spavaće sobe.

Geometriju eksterijera stvaraju kosi zidovi iznutra stvarajući osećaj intimnosti. Spavaća soba je ispunjena trouglasim prostorom koji je u obliku šatora. Drveni paneli ravnaju zidove, dok krovno otvor  na najvišoj tački krova unosi dnevnu svetlost u sve tri prostorije.

„Base Cabin“ je razvio prvi model dizajna za istoimenu kompaniju.  Kupci mogu da naruče ovaj model ili da dizajniraju sopstveni. Studio „Edwards“ se nada da će njegov dizajn pomoći ljudima da jednostavno uživaju u čarima velikog prostranstva.

Fotografije: „Studio Edwards“

by Sanja Banika

 

„Bert“ modularna kućica

Arhitektonski studio „Precht“ je predstavio Bert, konceptualnu modularnu vikendicu u obliku debla drveća, sa velikim okruglim prozorima koji su dizajnirani tako da izgledaju kao jednooki lik iz crtanog filma „Minions“.

Drvena kuća bi bila napravljena od drveta, sa strukturom u obliku lišća koje će joj pomoći da se uklopi sa šumom. Unutrašnjost je dizajnirana da bude mračna i ugodna, sa velikim okruglim prozorima i balkonima poput očiju crtanog lika koji uokviruju pogled na pejzaž.

„Bert“ je osmišljen tako da bude proizveden van lokacije u fabrici, a zatim montiran na gradilištu. Više modula se može dodati i naslagati jedan na drugi kako bi se proširila svaka kuća stabala.

Ovaj sistem se može koristiti i za hotele i za prostor za višečlane porodice u gradovima. U slučaju da drvo nije lako dostupno, arhitekte su predložile čelik kao opciju za glavnu konstrukciju. Prvi moduli biće predstavljeni na proleće 2020. godine.

Pogledajte na koji način bi se formirao sistem „Bert“.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Virtualna tura

„Fallingwater“, „Hollyhock House“ i „Taliesin West“ su među 12 objekata koje je Frank Lojd Rajt dizajnirao i koje su otvorile svoja vrata za virtualne ture.
Inicijativa pod nazivom #VrightVirtualVisits zamišljena je kao video turneja druge veb lokacije. Kratke ture će biti objavljene na njihovim veb lokacijama Facebook i Instagram. Projekat je pokrenut 2. aprila 2020.g i održavaće se svakog četvrtka tokom šest nedelja.

Kao i većina lokacija koje su zatvorile svoja vrata tokom velike pandemije korona virusa, osmislile su ovaj projekat kako bi „u ovom trenutku doživeli lepotu i inspiraciju“.

Uživajte!

Izvor: www.dezeen.com/

by Sanja Banika

RMJM Srbija otvorio Terminal C na ruskom glavnom aerodromu

Međunarodni aerodrom Šeremetjevo može da se pohvali novim terminalom za putnike koji posećuju glavni grad Rusije. Otvoren je „Terminal C“ međunarodnog aerodroma Šeremetjevo, koji je projektovao RMJM Srbija. Projekat je bio jedan od nekoliko terminala u Šeremetjevu, u koji je RMJM Srbija učestvovala, uključujući i Terminal B.  Manifestaciji je prisustvovalo više od 700 ljudi, gde je timu RMJM Srbije uručena nagrada za delo na terminalima aerodroma.

Za više od 40 miliona putnika godišnje ovaj terminal je prvo sa čim se putnici sreću, iz tog razloga misija RMJM Srbije je bila da predstavi rusku istoriju i kulturu dok ljudi prolaze kroz terminal. Terminal je bogat zelenilom i vodenim efekatima, kako bi se stvorila smirujuća atmosfera u pozadini prometnog i brzog aerodroma.

Ruske avangardne tehnike su vidljive širom terminala, kako u unutrašnjosti tako i u spoljašnjem dizajnu. Prepun je modernih medijskih instalacija zahvaljujući kojima putnici dobijaju neverovatan utisak o Rusiji, zemlji sa bogatim istorijskim i kulturnim nasleđem.

Izvor: https://www.worldarchitecturenews.com/

by Sanja Banika