gotovi projekti

„Stepping stone“ kuća

Tri nepovezana objekta nedovoljno korišćena i sklona poplavi zamenjena su sa dva nova objekta koja čine dodatni stambeni smeštaj uz postojeću kući. Posebna pažnja posvećena je petoro dece. Arhitektonsko rešenje nastoji da uključi porodicu u smirujuće efekte prirode. To je postignuto velikom upotrebom dnevne svetlosti,  prirodnim materijalima i novim pejzažnim dizajnom.

Manja od dve nove zgrade je samostalni pansion sa kuhinjom hodnikom i kupatilom. Veća zgrada je glavni prostor za boravak porodice. Povezana je sa postojećom kućom preko staklenog mosta. Obe zgrade se mogu „otvoriti“ jedna prema drugoj preko stakla na povišenom nivou prizemlja koje je klizno.

Glavna karakteristika arhitektonskog rešenja je krov i njegova nadrešnica od 1,5m koji služi za hlađenje enterijera leti, a takođe pruža zaštićenu zonu koja se spaja spoljašnji sa unutrašnjim delom.

Upotreba drveta u enterijeru stvara toplinu, a opeka je izabrana kako bi se uklopila u postojeću kuću od opeke i stvorila monolitnost koja bez posebnog napora pluta iznad vode. Izabrana je duža dimenzija opeke koja će naglasiti horizontalnost novih zgrada.

Minimalna čelična konstrukcija dizajnirana je tako da odaje utisak da zgrada pluta nad vodom. Svetlost, odbijajući se od vode naglašava podvodni deo zgrade.

Pogledajte putem videa kako je izgledao proces nastajanja ova dva objekta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Kuća koja reflektuje pustinsko okruženje

Dizajner Tomas Osinsk i filmski producent iz Los Anđelesa Chris Hanlei kreirali su  kuću od ogledala u blizini nacionalnog parka „Joshua Tree“, tako da podseća na njujorški neboder. Nevidljiva kuća se nalazi na udaljenom mestu u Kaliforniji, osmišljena kao duga i vitka kuća od čeličnog okvira obložene ogledalom i kaljenim staklom koje se obično koristi za nebodere. Podignuta je nad zemljom na cilindričnim betonskim stubovima, formirajući na jednom kraju konzolu.

Unutar  staklenih zidova pruža se širok pogled na okolinu od 90 hektara.  Kuća površine 511 m2 dizajnirana je kao jedan dugi, neprekidni zabavni prostor oko zatvorenog bazena dugog 30 metara. Preostali prostori, uključujući četiri spavaće sobe i kupatila, odvojeni su belim pregradama a ne vratima sa pogledom na pustinju.

Bazen se završava belim zidom dizajniranim kao projekcijski ekran za filmove, dok je na drugom kraju kuhinja dizajnirana tako da bude pogodna za ugostiteljske događaje.

Nekretnina je dostupna za iznajmljivanje za snimanje, fotografisanje i razne događaje.

Pogledajte putem videa kako to sve izgleda.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

Igrališta sa roze betonom

Roze beton formira sedišta, stepenice i zidove za penjanje u dva javna parka koje je dizajnirala meksička firma za arhitekturu „Productora“. Federalna kompanija u Meksiku koja dizajnira radničko stanovanje, zadužila je pomenutu firmu da napravi dva zabavna parka za stambene zajednice u Meksiku.

Osmišljeni su tako da ljudi koji žive u neposrednoj blizini mogu da  prošire svoje aktivnosti na otvorenom prostoru.

 
Svaki park opremljen je ružičastom betonskom opremom za igralište od betona, sedećim garniturama i paviljonima. Studio je odabrao ovaj materijal kako bi stvorio jednoličan dizajn u celom parku ali i iz razloga što beton zahteva malo održavanja.

Park Tlalnepantla izgrađen za stambenu jedinicu El Tenaio podijeljen je u devet parcela koja je svaka dimenzija 20m sa 20m. Oni su raspoređeni jedan do drugog na nagnutom delu terena koji koristi postojeću topografiju lokacije.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Moderna arhitektura u stilu naučne fantastike

Manifest futurizma, koji je italijanski pesnik Filipo Tomaso Marineti napisao 1909. godine, bio je tužni vapaj za avangardnim pokretom kojim su upravljali pisci, muzičari, umetnici, pa čak i arhitekti (među njima i Antonio Sant’Elia) početkom 20. veka . Nakon objavljivanja manifesta futurizam je brzo došao na čelo javne savesti i otvorio put mnogim drugim vrhunskim pokretima u svetu umetnosti i šire.
Predstavljamo Vam arhitekturu 70-tih godina prošlog veka.

Iako će pokret pretrpeti značajan pad u godinama nakon Drugog svetskog rata, ponovo se osmislio decenijama kasnije tokom svemirskog doba, kada su vera u tehnologiju i industriju bila na groznici i svetske sile se trkale da ljude pošalju na Mesec. Odjednom je čovečanstvo dobilo novu kulturnu panoramu koja je inspirisala svaki vid društva – od muzičara, naučnika, do arhitekata.
           
Kombinacijom inženjerstva i umetnosti, a da ne govorimo o bogatim naučnim dostignućima toga doba, arhitektonska dela su se pretvorila u dela naučne fantastike. Nedavno je fotograf Stefano Perego dokumentovao seriju radova koja predstavljaju primer nasleđa koje su ostavili radikalni arhitekti 1970-ih.
   
Ovi arhitekti želeli su da svojim dizajnom prenesu budućnost u sadašnjost, dajući nam ikonične radove poput prototipa „Futuro House“ (Matti Suuronen, 1968), „Makedonium“ (Jordan Grabuloski + Iskra Grabuloska, 1974) ili sferne kuće „Bolwoningen community „(Dries Kreijkamp, 1980-1985).
  

Izvor: www.archdaily.com

by Sanja Banika

 

 

Zaha Hadid – Hotel Morfeus

Najpopularnija destinacija za zabavu u Aziji – Makao je dočekao više od 32 miliona turista u 2017. godini, a broj posetilaca povećava se svake godine. Vodeće integrisano letovalište koje uključuje kazino, dva pozorišta, 20 restorana i četiri hotela.

Zaha Hadid Architects (ZHA) dobila je zadatak da izgradi hotel 2012. godine. U to vreme su već postojali temelji za toranj  koji nije napredovao. Zamišljen je kao vertikalni pravougaonik sa nizom praznina koje su formirane kroz centar kako bi se stvorio urbani prozor koji povezuje prostor hotela sa gradom i stvara skupturalne forme koje definišu javni prostor hotela.
           
Osnovni dizajn hotela je par kula povezanih na nivou tla i krova. Centralni atrijum između ovih kula prostire se po visini hotela, a prolaze ga spoljne praznine koje povezuju severnu i južnu fasadu. Ove praznine stvaraju urbani prozor koji povezuje unutrašnji prostor hotela sa gradom. Visina samog hotela je 160m.

Između praznina u slobodnom obliku koji prolaze kroz atrijum, niz mostova stvara jedinstvene prostore za hotelske restorane, barove i salone za goste poznatih kuvara.  Dvanaest staklenih liftova atrijuma pruža gostima izvanredan pogled na unutrašnjost i eksterijer hotela dok se kreću između praznina zgrade.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Ekološka kuća – Vijetnam

Prema nedavno objavljenim naučnim istraživanjima, kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima je lošiji od kvaliteta spoljnog vazduha. Ideja ove kuće odnosi se na to da kuća sama diše 24h.

Kuća se sastoji od osam zasebnih prostora okruženih običnim zidovima. Ovih osam blokova se prepliću i presecaju u zajedničkom prostoru, koji je formiran od „zidova koji dišu“. Zid disanja sastoji se od 2 elementa: prvi deo je sam zid izrađen od šupljih cigala, dok se drugi deo odnosi na vrtni deo sa biljkama.

Sistem otvorenih zidova je prvi sloj koji sprečava loše uticaje iz spoljašnje sredine. Ova zaštitna školjka je napravljena od šupljih opeka koje su položene u suprotnom smeru uobičajenim načinom gradnje. Sa takvim rasporedom, ove šuplje cigle stvaraju cirkulaciju svežeg vazduha i prirodne svetlosti u kući.

Prostor sa vrtom je drugi sloj u kući koji sprečava negativan uticaj spoljne sredine na životni prostor iznutra. Ova dva zaštitna sloja jednaka su normalnom zidu, ali ipak obezbeđuju cirkulaciju vazduha i svetlosti.

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Šarke za predimenzionisana vrata

Predimenzionisana vrata su sve samo ne uobičajena. Izrada veoma visokih vrata u enterijeru ili eksterijeru privućiće pažnju. Kada se isprojektuju ovako velika vrta mora se voditi računa o izboru šarki. Predstavljamo Vam tri vrste šarki marke „FritsJurgens“ –  Sistem M, Sistem 3, i Sistem One. Svaka od ovih šarki su određene da nose težinu od 20kg do 500kg.

      

Sistem One                             Sistem 3                            Sistem M
Skrivene šarke unutar vrata  pružaju neograničen dizajn vrata. Viska nosivost šarki omogućava da se dizajniraju na bilo koji način. Mogu biti izrađena od različitih materijala od drveta, stakla i čelika, čak i do različitih vrsta kamena poput mermera. Vrata mogu biti izrađena i u kombinaciji dva materijala na primer stakla i čelika.

Sistemi su napravljeni od materijala najvišeg kvaliteta i temeljno su testirani kako bi izdržali više od milion pokreta – što iznosi 136 godina svakodnevne upotrebe, čak i kada su vrata težine 500kg. Ni najrazličitije okolnosti ne utiču na performanse „Frits Jurgens“ šarki.

 

 

Specifikacije tri sistema šarki.

Izvor: archdaily.com

 

by Sanja Banika

 

„Bert“ modularna kućica

Arhitektonski studio „Precht“ je predstavio Bert, konceptualnu modularnu vikendicu u obliku debla drveća, sa velikim okruglim prozorima koji su dizajnirani tako da izgledaju kao jednooki lik iz crtanog filma „Minions“.

Drvena kuća bi bila napravljena od drveta, sa strukturom u obliku lišća koje će joj pomoći da se uklopi sa šumom. Unutrašnjost je dizajnirana da bude mračna i ugodna, sa velikim okruglim prozorima i balkonima poput očiju crtanog lika koji uokviruju pogled na pejzaž.

„Bert“ je osmišljen tako da bude proizveden van lokacije u fabrici, a zatim montiran na gradilištu. Više modula se može dodati i naslagati jedan na drugi kako bi se proširila svaka kuća stabala.

Ovaj sistem se može koristiti i za hotele i za prostor za višečlane porodice u gradovima. U slučaju da drvo nije lako dostupno, arhitekte su predložile čelik kao opciju za glavnu konstrukciju. Prvi moduli biće predstavljeni na proleće 2020. godine.

Pogledajte na koji način bi se formirao sistem „Bert“.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

RMJM Srbija otvorio Terminal C na ruskom glavnom aerodromu

Međunarodni aerodrom Šeremetjevo može da se pohvali novim terminalom za putnike koji posećuju glavni grad Rusije. Otvoren je „Terminal C“ međunarodnog aerodroma Šeremetjevo, koji je projektovao RMJM Srbija. Projekat je bio jedan od nekoliko terminala u Šeremetjevu, u koji je RMJM Srbija učestvovala, uključujući i Terminal B.  Manifestaciji je prisustvovalo više od 700 ljudi, gde je timu RMJM Srbije uručena nagrada za delo na terminalima aerodroma.

Za više od 40 miliona putnika godišnje ovaj terminal je prvo sa čim se putnici sreću, iz tog razloga misija RMJM Srbije je bila da predstavi rusku istoriju i kulturu dok ljudi prolaze kroz terminal. Terminal je bogat zelenilom i vodenim efekatima, kako bi se stvorila smirujuća atmosfera u pozadini prometnog i brzog aerodroma.

Ruske avangardne tehnike su vidljive širom terminala, kako u unutrašnjosti tako i u spoljašnjem dizajnu. Prepun je modernih medijskih instalacija zahvaljujući kojima putnici dobijaju neverovatan utisak o Rusiji, zemlji sa bogatim istorijskim i kulturnim nasleđem.

Izvor: https://www.worldarchitecturenews.com/

by Sanja Banika

 

Fasada od reciklirane plastike

Slične tradicionalnim načinima oblaganja od gline ili drveta po obliku slične šindri izazvale su veliku polemiku nove fasadne obloge od recikirane plastike.  U jednoj od panel diskusija, holandski dizajner Ričard Huten plastiku je nazvao „rakom naše planete“, dok je izvršni direktor Fondacije Ellen MacArthur Andrev Morlet tvrdio da je moramo „održavati u sistemu“. U drugoj raspravi na jednodnevnoj konferenciji, arhitekta Arthur Mamou-Mani tvrdio je da nam je „plastika još uvek potrebna“, dok je dizajnerka Nienke Hogvliet rekla da „više ne bi trebalo da proizvodimo“.

Nova paleta fasadnih obloga od recikliranog PVC građevinskog otpada, dizajnirana od strane nizozemksog studija Overtreders V i Bureau SLA, prvi se put koristi u građevinarstvu. Ovo je prvi proizvod na svetu za oblaganje od 100% recikliranog materijala. Nazvan je „Pretty Plastic“.
Prva zgrada koja je „obučena“  u ovu oblogu nalazi se u Nizozemskoj na zgradi školskog muzičkog paviljona.  Siva šindra u obliku dijamanta napravljena je od zdrobljenih PVC građevinskih proizvoda kao što su okviri prozora, ispusti, odvodne cevi i oluka za kisu.
Šindra je postavljena u preklapajuće redove i vezana jednim vijkom. Prve proizvedene  ploče  su dobile vatrootpornost u klasi B (veoma ih je teško zapaliti), što im je omogućilo da se koriste kao spoljna obloga  prvenstveno na fasadama.

Paviljon formira 9000 uobličenih plastičnih šindra napravljenih od otpada prikupljenog od lokalnih stanovnika. Nakon ovoga plastične obloge stavljene su u komercijalni proizvod.  „Pretty Plastic“  ili zgodna plastika, je trenutno dostupna u rasponu sivih tonova.  Svaka pločica ima jedinstven završni sloj stvoren upotrebom različitih plastičnih proizvoda.

 

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika