gradevinske dozvole

Kuća inovacija – „Cassina“

Lepota nesavršenosti ruševine pokreće interesovanje, postavlja pitanja i poziva na razmišljanje o prošlosti i delovanju vremena i čoveka u gradu i o zgradama nasleđa uopšte. Ova vest posvećena je starim i oronulim zgradama i primer na koji način mogu da se promene stvari oko stare zgrade  kao i sama urbana sredina. Izgrađena je u mestu Manausu u Brazilu davne 1896. godine, vidljiva sa svoje tri strane fasade, urušila se 1960. godine i od tada je preuzela vegetacija.
 
Kuća inovacija „Cassina“ je najnoviji centar za digitalnu tehnologiju u Brazilu. Sa skoro 1.600 m2 raspoređenih na 4 sprata, „Cassina“ se sastoji od nekoliko vrsta prostora za: multifunkcionalne zone, salona, sala za sastanke, laboratorije, sobe za obuku, kao i kafić / restoran na poslednjem spratu sa privilegovanim pogledom na istorijski centar.

  

Zgrada je poslednji predstavnik u Manausu fasade sa pigmentisanim malterom sa lokalnim prahom od crvenog peščara. Da bi se ova jedinstvena konstruktivna tehnika učinila vidljivom i opipljivom za sledeće generacije i da bi se paralizovala njena degradacija, izvedeni su detaljni restauratorski radovi (čišćenje, stabilizacija, konsolidacija, zaštita itd.).

Veza sa prethodnom bujnom vegetacijom koja je okupirala ovu zgradu ogleda se u bašti iza fasade i suštinski podseća na Amazonsku prašumu. Ovo pristupno područje, sa svojom bujnom tropskom šumom, povezano je sa staklom, prozirnim folijama i odsjajima, meša istoriju propasti „Cassine“ sa budućnošću kuće inovacija u prostoru koji je povezan sa tehnologijom, virtuelnošću, savremenošću i inovacijama.
  
U pogledu pasivne održivosti, pored poprečne ventilacije na svim spratovima zbog smanjene širine zgrade formiranjem tropskog vrta i njegove mikroklime, „Cassina“ pored toga ima i ventiliranu prazninu između krovne ploče i plafona restorana do velikih streha u svim pravcima, čime se osigurava toplotno ugodno okruženje. Istočna fasada, koja prima izlazeće sunce dobila je savremene ramove sa kaljenim […]

„Pop-up“ kuća

„Pop-up“ kuća  sačinjena je od izolacijskih blokova i drvenih panela, pruža optimalnu toplotnu izolaciju, brzo se montira i jeftina je. Ova kuća nalazi se u Australiji, sačinjena od gornjeg kompaktnog dela oslonjenog na donji noseći deo koji sa bujnom vegetacijom čini entrans u samu kuću.
   
Unutrašnji zidovi čine kombinacija bele boje uokvirene akcentima od jasenove obloge. Krovni oblik objekta  je strateški osmišljen tako da se lako montiraju solarni paneli za prihvatanje kišnice. U dvorištu se nalazi ukopan rezervoar od 5000 l koji skuplja vodu sa krova i ta voda se ponovo koristi za ispiranje toaleta i navodnjavanje bašte. Fasadni mehanički paneli postavljeni su na zapadnu fasadu prvog sprata i imaju uloga kontrole ulaska sunca u objekat.
  

Pogledajte na koji način je osmišljen enterijer ove zanimljive kuće.

  

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

Fotografija: Tom Blachford

by Sanja Banika

 

 

 

 

Vankuverski neboderi

Britanska firma za arhitekturu i dizajn „Heathervick“ studio predstavila je slike par stambenih nebodera planiranih u Vankouveru u Kanadi. Visoke zgrade nalaziće se u Ulici Alberni u Vancouverovoj četvrti Vest End.

Na crtežima se vide dve kule nepravilnog oblika okružene balkonima pod uglom koji formiraju usko grlo prema podnožju, a zatim se otvaraju prema zajedničkom podijumu.

Na prikazima se vide balkoni, terase i niše prelivene biljkama. Studio „Heathervick“ nedavno se fokusirao na biofilni dizajn, među kojima su projekti koji uključuju „Maggie’s Center“ u Velikoj Britaniji i neboder u Singapuru sa balkonima ispunjenim biljkama.

Prema planskim dokumentima dostavljenim gradu Vankuveru, planovi za stambenu izgradnju sastoje se od kule od 30 spratova na istoku i kule od 34 sprata na zapadu, smeštenih na podijumu od pet spratova. Predlogom se predviđa da će projekat obuhvatiti 401 dom, obdanište za decu i dovoljno parking mesta za preko 500 bicikala.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

Mikro kuća u Seulu

Mikro kuća koja se zove „Seroro“ – što u prevodu znači vertikalno, naziv je dobila po tome što je vertikalno izgrađena, tj. vertikalno su složene prostorije. Ovaj objekat se nalazi u srcu Seula gde je cena zemljišta neverovatno visoka. Ovaj predeo je neko vreme bio napušten, cena zemljišta je za to mesto postala razumna, tako da je mladi bračni par doneo hrabru odluku da sagrade svoju prvu kuću. Lokacija ima i brojne pogodnosti, pogodno je smeštena uz nekoliko linija javnog prevoza, kao i uz park i kulturno nasleđe zid starog grada Seula.

Kuća je dizajnirana vertikalnim slaganjem soba i planiranjem sobe na svakom spratu: parking u prizemlju, dnevni boravak sa toaletom na 1. spratu, kuhinja sa trpezarijom na 2. spratu, spavaća soba sa druga soba za odmor na 3. spratu i svlačionica sa kadom na 4. spratu. Veličina svakog sprata je 16m2. Svaka soba je isprojektovana za svakodnevni životni stil para. Većinu dana provode na prvom i drugom spratu, dok noću na trećem i četvrtom spratu.

Okolina oko kuće ima značajan uticaj na oblik i dizajn zgrade. Što se tiče prirodnog osvetljenja, većina prozora zgrade okrenuta je u pravcu juga i zapada,  odnosno sa pogledom na park. S’ druge strane, broj prozora prema istoku i severu je minimiziran u svrhu privatnosti. Zakrivljeni obris spoljašnosti zgrade prirodno je dizajniran oblikom zemljišta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

„Stepping stone“ kuća

Tri nepovezana objekta nedovoljno korišćena i sklona poplavi zamenjena su sa dva nova objekta koja čine dodatni stambeni smeštaj uz postojeću kući. Posebna pažnja posvećena je petoro dece. Arhitektonsko rešenje nastoji da uključi porodicu u smirujuće efekte prirode. To je postignuto velikom upotrebom dnevne svetlosti,  prirodnim materijalima i novim pejzažnim dizajnom.

Manja od dve nove zgrade je samostalni pansion sa kuhinjom hodnikom i kupatilom. Veća zgrada je glavni prostor za boravak porodice. Povezana je sa postojećom kućom preko staklenog mosta. Obe zgrade se mogu „otvoriti“ jedna prema drugoj preko stakla na povišenom nivou prizemlja koje je klizno.

Glavna karakteristika arhitektonskog rešenja je krov i njegova nadrešnica od 1,5m koji služi za hlađenje enterijera leti, a takođe pruža zaštićenu zonu koja se spaja spoljašnji sa unutrašnjim delom.

Upotreba drveta u enterijeru stvara toplinu, a opeka je izabrana kako bi se uklopila u postojeću kuću od opeke i stvorila monolitnost koja bez posebnog napora pluta iznad vode. Izabrana je duža dimenzija opeke koja će naglasiti horizontalnost novih zgrada.

Minimalna čelična konstrukcija dizajnirana je tako da odaje utisak da zgrada pluta nad vodom. Svetlost, odbijajući se od vode naglašava podvodni deo zgrade.

Pogledajte putem videa kako je izgledao proces nastajanja ova dva objekta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Moderna arhitektura u stilu naučne fantastike

Manifest futurizma, koji je italijanski pesnik Filipo Tomaso Marineti napisao 1909. godine, bio je tužni vapaj za avangardnim pokretom kojim su upravljali pisci, muzičari, umetnici, pa čak i arhitekti (među njima i Antonio Sant’Elia) početkom 20. veka . Nakon objavljivanja manifesta futurizam je brzo došao na čelo javne savesti i otvorio put mnogim drugim vrhunskim pokretima u svetu umetnosti i šire.
Predstavljamo Vam arhitekturu 70-tih godina prošlog veka.

Iako će pokret pretrpeti značajan pad u godinama nakon Drugog svetskog rata, ponovo se osmislio decenijama kasnije tokom svemirskog doba, kada su vera u tehnologiju i industriju bila na groznici i svetske sile se trkale da ljude pošalju na Mesec. Odjednom je čovečanstvo dobilo novu kulturnu panoramu koja je inspirisala svaki vid društva – od muzičara, naučnika, do arhitekata.
           
Kombinacijom inženjerstva i umetnosti, a da ne govorimo o bogatim naučnim dostignućima toga doba, arhitektonska dela su se pretvorila u dela naučne fantastike. Nedavno je fotograf Stefano Perego dokumentovao seriju radova koja predstavljaju primer nasleđa koje su ostavili radikalni arhitekti 1970-ih.
   
Ovi arhitekti želeli su da svojim dizajnom prenesu budućnost u sadašnjost, dajući nam ikonične radove poput prototipa „Futuro House“ (Matti Suuronen, 1968), „Makedonium“ (Jordan Grabuloski + Iskra Grabuloska, 1974) ili sferne kuće „Bolwoningen community „(Dries Kreijkamp, 1980-1985).
  

Izvor: www.archdaily.com

by Sanja Banika

 

 

Zaha Hadid – Hotel Morfeus

Najpopularnija destinacija za zabavu u Aziji – Makao je dočekao više od 32 miliona turista u 2017. godini, a broj posetilaca povećava se svake godine. Vodeće integrisano letovalište koje uključuje kazino, dva pozorišta, 20 restorana i četiri hotela.

Zaha Hadid Architects (ZHA) dobila je zadatak da izgradi hotel 2012. godine. U to vreme su već postojali temelji za toranj  koji nije napredovao. Zamišljen je kao vertikalni pravougaonik sa nizom praznina koje su formirane kroz centar kako bi se stvorio urbani prozor koji povezuje prostor hotela sa gradom i stvara skupturalne forme koje definišu javni prostor hotela.
           
Osnovni dizajn hotela je par kula povezanih na nivou tla i krova. Centralni atrijum između ovih kula prostire se po visini hotela, a prolaze ga spoljne praznine koje povezuju severnu i južnu fasadu. Ove praznine stvaraju urbani prozor koji povezuje unutrašnji prostor hotela sa gradom. Visina samog hotela je 160m.

Između praznina u slobodnom obliku koji prolaze kroz atrijum, niz mostova stvara jedinstvene prostore za hotelske restorane, barove i salone za goste poznatih kuvara.  Dvanaest staklenih liftova atrijuma pruža gostima izvanredan pogled na unutrašnjost i eksterijer hotela dok se kreću između praznina zgrade.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Ekološka kuća – Vijetnam

Prema nedavno objavljenim naučnim istraživanjima, kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima je lošiji od kvaliteta spoljnog vazduha. Ideja ove kuće odnosi se na to da kuća sama diše 24h.

Kuća se sastoji od osam zasebnih prostora okruženih običnim zidovima. Ovih osam blokova se prepliću i presecaju u zajedničkom prostoru, koji je formiran od „zidova koji dišu“. Zid disanja sastoji se od 2 elementa: prvi deo je sam zid izrađen od šupljih cigala, dok se drugi deo odnosi na vrtni deo sa biljkama.

Sistem otvorenih zidova je prvi sloj koji sprečava loše uticaje iz spoljašnje sredine. Ova zaštitna školjka je napravljena od šupljih opeka koje su položene u suprotnom smeru uobičajenim načinom gradnje. Sa takvim rasporedom, ove šuplje cigle stvaraju cirkulaciju svežeg vazduha i prirodne svetlosti u kući.

Prostor sa vrtom je drugi sloj u kući koji sprečava negativan uticaj spoljne sredine na životni prostor iznutra. Ova dva zaštitna sloja jednaka su normalnom zidu, ali ipak obezbeđuju cirkulaciju vazduha i svetlosti.

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Božanstveni Spa centar

Ova oaza mira je mesto sa pet zvezdica u Vijetnamu, otvoreno 2015. godine. Petnaest soba za tretmane ukrašeno bujnim vrtovima na otvorenom i dubokom kadom za natapanje. Objekat poseduje teretane, prostor na otvorenom  za meditaciju i joga sesije u ranim jutarnjim časovima. Prizemlje sadrži otvorene prostore sa platformama okruženim lokvanjima i visećim vrtovima. Istinski prostor gde su sva čula dodirnuta a um dođe do mira.

Kompanija za arhitektonski dizajn „MIA Design Studio“ korišćenjem prirodne ventilacije učinio je zgradu hladnom i pružio gostu neopisivi užitak. Upotrebom lokalnih biljaka postignuto je da svako može uživati u luksuznom velnessu i privatnosti.

Različite oblasti glatko se ulivaju jedna u drugu, a prelep pejzaž stvara neverovatno putovanje u iskustvo poput snova. Fasada je sastavljena od rešetkastih uzoraka upotpunjeno naizmeničnio okomitim pejzažom kroz koji se filtrira jaka tropska sunčeva svetlosti stvara prijatnu igru svetlosti i senke na  zidovima. Raznolike biljke pažljivo su dodeljene i postaju deo arhitektonskih ekrana.

Izvor: https://www.archdaily.com/
Fotografije: Oki Hiroyuki 

by Sanja Banika

  • Permalink Gallery

    Osam kuća dizajnirane da istaknu kolekciju automobila svojih vlasnika

Osam kuća dizajnirane da istaknu kolekciju automobila svojih vlasnika

Automobil je zvezda u svakom od ovih osam privatnih stambenih projekata, svaki dizajniran za klijente koji žele da pokaže svoje voljene automobile.

Autohaus, USA, by Matt Fajkus Architecture

Izgrađen je za kolekcionare automobila u Ostinu u Teksasu, celokupno prizemlje Autohausa dodeljeno je garaži i radionici. Stakleni zidovi od poda do plafona uokviruju parking mesto.

       

2.  House in Takamatsu, Japan, by FujiwaraMuro Architects
„FujiwaraMuro Architects“ osmislili su jedinstven otvor na fasadi ove kuće kako bi privukli pažnju vlasnikovom sportskom automobilu. Čitava bela kuća je sakrivena od očiju javnosti. Unutra stakleni zid pruža potpun pogled na automobil iz dnevne sobe u prizemlju.

3.  Smilgu House, Lithuania, by Plazma Architecture Studio
Stakleni ugao u prizemlju ove kuće u Viljnusu ponosno je prikazuje vlasnikov automobil. Obloga od drveta pomaže kući da se stapa sa drvećem, što garažu čini središnjom tačkom prednje fasade. Sa zadnje strane, kuća ima ogromne prozore dvostruke visine sa pogledom na vrt.

4. Garage House, Portugal, by Fala Atelier
Garažu u Lisabonu pretvorena u kuću mladog para – pri čemu je  zadržana svoja prvobitna namena. Njihov mali automobil može se voziti pravo u kuću na otvorenom, koja se može podeliti u posebne prostorije pomoću zavesa jarkih boja.

      

5. Pagoda House, Bulgaria, by I/O Architects
Pagoda kuća je dobila ime po voljenom vlasniku vintage Mercedes-a Pagoda, koji zauzima ponosno mesto u garaži sa staklenim zidovima. Kuća je delimično utopljena u svoje okruženje, sa klasičnim automobilom smeštenim u dnu stubišta od drveta uokvirenim sirovim betonskim zadnjim zidom.

6. Basic House, Thailand, by Brownhouses
Ova kuća u Bangkoku za pohlepnog kolekcionara automobila ima prostora za šest automobila koja će biti parkirana u garaži sa staklenim zidovima u prizemlju. Na kraju se nalazi igraonica sa jamom za pesak i automobilima sa igračkama za decu vlasnika.

  

7. Family House, Czech Republic, by Stempel & Tesar
Češki arhitektonski […]