Novi Sad

Origami obelisk – „Cardero“

Origami Obelisk nalazi se na raskrsnici dve gradske mreže u Vankuveru
Samo dva bloka od obale Coal Harbor-a, „Cardero“ je kapija i prelazna zgrada od severne obale Vankuvera do jezgra centra grada i odgovara svom mestu na preseku dve gradske mreže. Zgrada koristi svoje okruženje i  prednosti veza sa zapadnim krajem Vancouvera, Stanlei Park-om i centralnim poslovnim okrugom.

Arhitektonski suncobrani na južnoj i zapadnoj fasadi stambene kule su simbolična karakteristika, koja daje zgradi i praktičnost i jedinstveni identitet. Prepoznatljivi ekrani nalik origamiju inspirisani su nautičkim okruženjem – galebovima i hidroavionima u luci Coal kao i zmajevima koji se u daljini vide. Zgrada se sastoji od vitkog tornja predviđenog za stanovanje, od kancelarija i maloprodaje mešovite namene. Čini ga 26 spratova.

Toranj se nalazi na vrhu četvorospratnog podijuma sa vrhunskom prodajom i uredskim prostorom od 4200m2. Dizajniran po LEED-Gold.

„Cardero“ je novi razvoj mešovite namene koji zamenjuje staru poslovnu zgradu maloprodajom, zadružnim kancelarijskim prostorom, poboljšanjima na stambenim i javnim prostorima. Zgrada nudi 118 tržišnih stambenih jedinica na 21 nivou, sa 60% pogodnih za porodice sa decom.

Stambene jedinice su dizajnirane da uokvire pogled na vodu i planine Vankuvera i maksimiziraju upotrebljivost za stanovnike. Dodatne pogodnosti na lokaciji uključuju višenamenske prostore, zajedničku krovnu palubu i urbane poljoprivredne parcele.
Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

Amos Rex muzej

Muzej Amos Reks je novi muzej umetnosti smešten u srcu Helsinkija. Projekat se sastoji iz dva dela: novog podzemnog muzeja i obnovljene zgrade Lasipalatsi iz 30-ih godina prošlog veka. Njegovu strukturu čine  velike betonske kupole.

Ovaj princip je vrlo funkcionalan za muzejsku upotrebu: omogućava dugačke raspone bez stubova i fleksibilne izložbene prostore. Kupole sadrže krovne prozore koje uvode prirodno svetlo u donje galerije, kao i pažljivo odabrane poglede na život iznad. Na nivou ulice stvoren je novi urbani trg sa jedinstvenim identitetom. Kupole čine talasast pejzaž za uživanje ljudi, posebno dece.

Zgrada Lasipalatsi restaurirana je poštujući njene dragocene enterijere i detalje iz 1930-ih godina funkcionalizma.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

ZHA – 10 novih zapanjujućih projekata

„Zaha Hadid Architects“ je transformisala savremenu arhitekturu. Osnovala ga je arhitekta Zaha Hadid. Primarna misija kompanije tokom poslednje četiri godine bila je da prenese svoju pionirsku viziju u budućnost. Tim radi u svim sektorima od kulturnih i stambenih projekata do instalacija i nameštaja.  ZHA je stvorio globalno uticajan portfolio od skoro 1000 projekata.
Arhitektosnki biro nesmanjeno eksperimentiše u urbanizmu, arhitekturi i dizajnu, većina ovih projekata imala je doprinosa u fazi konceptualnog dizajna od strane Hadid. Rad se temelji na neprekidnom napretku firme u informacionom modeliranju zgrada (BIM), parametarskom dizajnu i programiranju.

King Abdullah Petroleum Studies and Research Centre, Riyadh, Saudi Arabia

APSARC (Naftni istraživački centar Kralj Abdulah) je neprofitna institucija za istraživanje najefikasnije upotrebe energije za socijalno blagostanje. Kampus KAPSARC površine 70.000 kvadratnih metara uključuje pet zgrada: Centar znanja o energiji, Energetski računarski centar, konferencijski centar sa izložbenom salom i gledalištem sa 300 mesta, istraživačka biblioteka sa arhivima za 100.000 tomova, i Musalla – mesto za molitvu i kontemplaciju u kampusu.

2. Beijing Daxing International Airport, Beijing, China
Dizajniran da ublaži zagušenja na postojećem aerodromu u glavnom gradu, Peking Daksing je stvoren da bude glavno saobraćajno čvorište za region sa najbrže rastućom svetskom potražnjom za međunarodnim putovanjima i potpuno je integrisan u rastuću transportnu mrežu zemlje. Putnički terminal Pekinga Daksing od 700.000 kvadratnih metara uključuje centar za kopneni prevoz od 80.000 kvadratnih metara koji nudi direktne veze sa Pekingom, nacionalnom brzom železničkom mrežom i lokalnim voznim službama.

3. Generali Tower, Milan, Italy
Ova kula se nalazi u okviru CitiLife-a, najvećeg građanskog prostora i javnog parka u Milanu od kada je Parco Sempione otvoren pre 130 godina. Kula se povezuje sa okolnim javnim pijacama i parkom. Krivolinijske geometrije njegovog podijuma definisane centripetalnim silama generisanim postepenim presekom ove tri gradske ose u osnovi […]

Nuva prvi grad na Marsu

Arhitektonski studio „ABIBOO“ dizajnirao kao prvi stalni grad na Marsu nazvan Nuva.

Gradnja bi mogla da započne 2054. godine, a grad bi bio završen do kraja veka. Zamišljen je da koristi solarnu energiju, i uzgaja sopstvenu hranu. Samoodrživi grad bio bi ugrađen u liticu na Marsu. Prema rečima njegovog arhitekte, osnivača ABIBOO-a Alfreda Munoza,  to bi bio grad u kome bi bilo smešteno 250.000 ljudi.

Litica bi zaštitila grad od zračenja. Sistem međusobno povezanih tunela udubio bi se u marsovsku stenu, pri čemu bi svetlost ulazila sa krajeva tunela litice na licu litice. Prostor na vrhu litice služio bi za uzgajanje hrane.

„Izazov sa ovim rešenjima je da zgrada mora imati debeo spoljašnji sloj kao i da mora biti neprozirna da bi se efikasno i dugoročno zaštitila od zračenja.“
„Alternativna ranija rešenja na Marsu su pod zemljom, nalaze se u cevima ili kraterima lave“.
„Takve konfiguracije zgrada mogu pružiti efikasnije i sigurnije tehničko rešenje od onih na površini. Međutim, pristup svetlosti je presudan za psihološku dobrobit ljudi, a dugotrajno trošenje pod zemljom možda neće biti idealno rešenje.“

„Nuva rešava sve ključne probleme života na Marsu, stvarajući inspirativno okruženje za napredovanje, arhitektonski bogato i koristeći samo lokalne materijale poreklom sa Marsa“, rekao je Munoz za Dezeen.

Marsov grad gradio bi se korišćenjem tehnologije tunela koja je „već dostupna na Zemlji“ i čelika dobijenog preradom vode i CO2 pronađenog na Marsu pomoću sistema koji će biti potrebno razviti.
Iako studio veruje da hidroponski sistemi za proizvodnju hrane i solarni sistemi za proizvodnju električne energije već u velikoj meri postoje, proizvodnju vazduha vidi kao najveću tehničku prepreku koju treba prevazići kako bi grad postao održiv.
Pogledajte putem videa kako bi to sve izgledalo u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Top 10 hotela za 2020. godinu

Putovanja su možda ove godine izostala ali  i pored toga smo videli otvaranje neverovatnih mesta za odmor. Sledi izbor 10 najboljih hotela po mišljenju kompanije „Dezeen“.
Saint Hotel, Greece, by Kapsimalis Architects
Hotel smešten na stenovitom obronku na Santoriniju sa ciljem da se stvori nesmetan pogled na okean.  Površine soba, većina nameštaja postale su bele, oponašajući blede fasade kuća koje se pojavljuju duž obale ostrva.

Za više informacija i fotografija o ovom hotelu klik ka linku: Find out more about the Saint Hotel ›

The Tiing, Bali, by Nic Brunsdon
Robusni betonski zidovi koji su izliveni  duž celog hotela The Tiing čine ovaj hotel koji je smešten na severnoj obali Balija. Svaka od njegovih 14 soba ima oblik levka, što znači da se vidikovci usmeravaju prema balijskoj džungli u jednom smeru, a prema okeanu u drugom.

Za više informacija i fotografija o ovom hotelu klik ka linku: Find out more about the Saint Hotel ›

Círculo Mexicano, Mexico, by Ambrosi Etchegaray
Minimalistička estetika ovog hotela u Meksiko Sitiju oslanja se na običaje Šejkera, hrišćanske sekte poznate po svom izuzetno strogom načinu života.
Unutar svakog od belo obojenih apartmana za goste nalazi se samo nekoliko zdepastih postolja koja podupiru krevet i ormare za odlaganje. Dekor je ograničen na zidne šine za klinove, sa kojih su obešene kutije za sitnice, ogledala i drvene stolice u svetlom okviru.

Za više informacija i fotografija o ovom hotelu klik ka linku: Find out more about Círculo Mexicano ›

Canine and Feline Hotel, Portugal, by Raulino Silva Arquitecto
Vlasnici kućnih ljubimaca koji su krenuli na odmor mogu ostaviti svoje dlakave četvoronožne prijatelje u ovom hotelu koji je dizajnirao „Raulino Silva Arkuitecto“, a nalazi se na mestu starog vinograda.  Kada mačke i psi ne lutaju po terenu, ne maze ih u salonu za negu ili ne kupaju se u bazenu, mogu […]

  • Permalink Gallery

    Geometrijski drveni krovovi iznad teniskih terena – Švajcarska

Geometrijski drveni krovovi iznad teniskih terena – Švajcarska

Švajcarska kompanija za drvo „Neue Holzbau“ isprojektovala je par geometrijskih krovova od lameliranog drveta za dva zatvorena teniska terena u Švajcarskoj. Teniski tereni nazvani Dijamantske kupole nalaze se na 874 m nadmorske visine i deo su odmarališta Burgenstock u švajcarskim Alpima.

Krovne ploče „diamond domes“ izrađene su od poprečno lameliranog drveta od smreke (CLT), napravljene od slojeva i lepljenjem delova drveta kako bi se dobio čvrst i lagan građevinski materijal. Krovovi teniskih terena u Burgenstock-u demonstracija su inženjerskog sistema koji je stvorio „Neue Holzbau“ pod nazivom „GSA Technology“. Čelične šipke su zalepljene u CLT tako da se svaki modul može brzo pričvrstiti vijcima i držati na mestu, podnoseći velika opterećenja.

Teniske dvorane imaju betonske zidove na tri strane, a četvrti zid zastakljen i pruža pogled na Alpe. Ovaj zid sa prozorom morao se uzeti u obzir prilikom izgradnje krovova. Konstrukcija je sastavljena na četiri unapred postavljena montažna tornja.

Kompozitni paneli od aluminijuma prekrivaju spoljašnjost krovova, odabrani zbog njihove trajnosti i boje, koja dopunjuje kamen koji se koristi za fasade zgrada. Paneli su poređani u dijamantskom rasteru. Otvori za ventilaciju na fasadi i krovovima koriste se za provetravanje terena leti, a ta dva prostora koriste se kao sale za događaje.

Fotografije: Leonardo Finotti

Izvor:https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

„Stepping stone“ kuća

Tri nepovezana objekta nedovoljno korišćena i sklona poplavi zamenjena su sa dva nova objekta koja čine dodatni stambeni smeštaj uz postojeću kući. Posebna pažnja posvećena je petoro dece. Arhitektonsko rešenje nastoji da uključi porodicu u smirujuće efekte prirode. To je postignuto velikom upotrebom dnevne svetlosti,  prirodnim materijalima i novim pejzažnim dizajnom.

Manja od dve nove zgrade je samostalni pansion sa kuhinjom hodnikom i kupatilom. Veća zgrada je glavni prostor za boravak porodice. Povezana je sa postojećom kućom preko staklenog mosta. Obe zgrade se mogu „otvoriti“ jedna prema drugoj preko stakla na povišenom nivou prizemlja koje je klizno.

Glavna karakteristika arhitektonskog rešenja je krov i njegova nadrešnica od 1,5m koji služi za hlađenje enterijera leti, a takođe pruža zaštićenu zonu koja se spaja spoljašnji sa unutrašnjim delom.

Upotreba drveta u enterijeru stvara toplinu, a opeka je izabrana kako bi se uklopila u postojeću kuću od opeke i stvorila monolitnost koja bez posebnog napora pluta iznad vode. Izabrana je duža dimenzija opeke koja će naglasiti horizontalnost novih zgrada.

Minimalna čelična konstrukcija dizajnirana je tako da odaje utisak da zgrada pluta nad vodom. Svetlost, odbijajući se od vode naglašava podvodni deo zgrade.

Pogledajte putem videa kako je izgledao proces nastajanja ova dva objekta.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Termalne kupke Tamina

Projekat termalnih kupatila u Tamini u Švajcarskoj rezultat je takmičenja u dve faze iz 2003. godine. Cilj prve faze bio je koordinacija velikih arhitektonskih intervencija u pogledu urbanističkog planiranja. Razmatralo se gde bi trebalo da bude smešten novi hotel sa pet zvezdica, gde bi trebalo da se proširi medicinski centar i kako se novim javnim termalnim kupkama može najlakše pristupiti. Investiciona vrednost novog projekta iznosila bi  160 miliona švajcarskih franaka.
 

Drugi deo konkursa podrazumevao je projektovanje dve nove nove zgrade – hotela i termalne kupke. Arhitektonska kancelarija „Smolenicki & Partner“ dobila je projekat za termalne kupke Tamina,  „Hilmer & Sattler i Albrecht Architects“ projekat novog hotela.

Letovališta dominiraju velike reprezentativne zgrade smeštene u velikom parkovskom pejzažu. U ovoj meri se odmaralište jasno razlikuje od identiteta sela Bad Ragaz. Tokom „belle epoque“, ovaj princip izgradnje monumentalnih hotela u blizini jednog sela uspešno je primenjen na mnogim lokacijama u švajcarskim Alpama. Reprezenti su slični objekti Interlaken, St. Moritz i Gstad. U Bad Ragazu se izdvajaju dve vile. Iz glavne ulice izdvaja se jedna vila koja prolazi kroz golf teren koji povezuje Bad Ragaz i Maienfeld. Druga vila koja se proteže duž parka je u mirnijoj i privatnijoj atmosferi kompleksa.

Umesto da bude jednostavan oblik građevina, volumen se postiže ograđivanjem spoljnih prostora. Na otvorenom zapremina zgrade se smanjuje i otvara se prema travnjaku za sunčanje na šumovitim padinama grebena.

Izvor: https://www.archdaily.com/
by Sanja Banika

 

 

Igrališta sa roze betonom

Roze beton formira sedišta, stepenice i zidove za penjanje u dva javna parka koje je dizajnirala meksička firma za arhitekturu „Productora“. Federalna kompanija u Meksiku koja dizajnira radničko stanovanje, zadužila je pomenutu firmu da napravi dva zabavna parka za stambene zajednice u Meksiku.

Osmišljeni su tako da ljudi koji žive u neposrednoj blizini mogu da  prošire svoje aktivnosti na otvorenom prostoru.

 
Svaki park opremljen je ružičastom betonskom opremom za igralište od betona, sedećim garniturama i paviljonima. Studio je odabrao ovaj materijal kako bi stvorio jednoličan dizajn u celom parku ali i iz razloga što beton zahteva malo održavanja.

Park Tlalnepantla izgrađen za stambenu jedinicu El Tenaio podijeljen je u devet parcela koja je svaka dimenzija 20m sa 20m. Oni su raspoređeni jedan do drugog na nagnutom delu terena koji koristi postojeću topografiju lokacije.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Prozor u ravnom krovu

Moderna arhitektura i promena tehnologije u građevinskoj industriji omogućili su izgradnju objekata sa ravnim krovovima. Svaka prostorija u objektu bi trebala da ima izvor prirodne svetlosti kako bi se korisnik osećao ugodno. „FAKRO“-ovi DXW prozori za ravnan krov idealno su rešenje u takvim slučajevima.

Okviri prozora ravnog krova izrađeni su od višekomornih PVC profila delimično proizvedenih od reciklirane sirovine. Unutrašnja površina okvira je bela. Materijal od koga su napravljeni profili odlikuje se visokom otpornošću na kiseline i vrlo niskom apsorpcijom vlage, pa se prozor može koristiti u bilo kojoj prostoriji. Po ovim prozorima možete slobodno šetati.
                                                                               
Profili su u unutrašnjosti popunjeni izolacijskim materijalom koji dodatno poboljšava toplotne parametre proizvoda. Dodatni profili koji povezuju krovne materijale ispod streha i okvira olakšavaju završetak veze prozora ravnog krova sa krovnom oblogom. Prozori su  zastakljeni dvostrukim staklom sa koeficijentom prenosa toplote Ug = 0,5 V / m²K.

Sa svojim posebno ojačanim dizajnom i neklizajućim premazom, prozor vam omogućava da bezbrižno možete da pređete po celoj njegovoj površini. Ovo je od velike važnosti u slučaju upotrebljivih terasa i krovova gde prozor u ravni sa otvorenom platformom omogućava bezbedan hod po njegovoj površini bez kvarenja estetike. Ova karakteristika značajno poboljšava upotrebljivost krova i terase.

DXW je dobitnik nagrade za dizajn u Nemačkoj u 2019. godini u kategoriji „specijalno spomena“ i dobitnik nagrade ICONIC AVARDS 2018: Inovativna arhitektura – Best of Best. Prozor ravnog krova odlikuje se ne samo inovativnim dizajnom, već i funkcionalnošću koja se vidi u poboljšanoj nosivosti i neklizajućem premazu koji osiguravaju prolazak kroz prozore.
Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja […]