Besplatne konsultacije! 060/44-56-526 |info@AQ.rs

izrada projekata

Stakleni krovni prozor F100 Circular – LAMILUX

Stakleni krovni prozor F100 Circular je okrugli prozor sa plastičnim okvirom. Prozor veoma visoke zaštite od požara usklađen sa standradom DIN 18234 – za sprečavanje širenja vatre na krovu bez dodatih mera.

Proizvodi se sa dvostrukim ili trostrukim izolacionim zastakljivanjem sa TSG spolja i LSG iznutra (LSG može biti opremljen providnim ili mat svetlim filmom) sa koeficijentom prolaza toplote za staklo od 1,1 do 0,6 V/m²K. Poseduje izuzetnu hermetičnost zahvaljujući novom balon dvostrukom sistemu zaptivanja.

Sertifikovan je od strane Nemačkog instituta za građevinsko inženjerstvo iz Berlina. Zbog termički odvojene ivične veze otporan je na kondenzaciju. Koeficijent prolaza toplote za prozor iznosi  od 1,3 do 1,0 V/m²K.

Profil okvira obezbeđuje nesmetan prelaz između stakla i graničnog okvira, stvarajući nesmetan odvod za kišnicu. Nagib od 5° omogućuje samočišćenje.

 
Izvor: https://www.archdaily.com/
by Sanja Banika

 

 

 

Koncertna dvorana – Ankara

Zgrada Predsedničke simfonijske koncertne dvorane sa fokusom na kulturu ima za cilj da dokaže prednost kako lokalnoj tako i globalnoj muzičkoj sceni, dok istovremeno služi da bude pokretač interakcije i razmene među građanima.

Predsednička simfonijska koncertna dvorana nalazi se u srcu grada, tačno u sredini osovine koja povezuje istorijski dvorac Ankara i Anıtkabir, mauzolej Mustafe Kemala Ataturka (osnivača Turske Republike). Ugrađen je u relativno napušteni urbani pejzaž, koji je jedina praznina koja gleda prema Anıtkabiru i istorijskoj citadeli Ankare sa Bulevara Ataturk, koji funkcioniše kao glavna avenija od prvih urbanističkih planova Ankare. Odluka je bila da se izbegne prekidanje pogleda i na Citadelu i na Mauzolej.

Projekat se izdvojio među ostalim konkursnim radovima sa dve istaknute karakteristike: Jedna je ta suptilna simbolika koja se tiče dijaloga predmoderne i moderno-republikanske istorije grada. Strategija dizajna daje prioritet pogledima na oba spomenika i uspostavlja dijalog tako što je savremena kulturna destinacija između. Drugi se tiče vanvremenske forme i prostornih kvaliteta kompleksa. Prema izveštaju žirija, zgrada otkriva simboličnu arhitekturu koja se neće istrošiti tokom vremena, izbegavajući jezik dizajna koji može da važi tokom određenog vremenskog perioda.

Konfiguracija kompleksa je tako dizajnirana da foaje trouglaste prizme uspostavlja dijalog između Citadele Ankare i Anıtkabira. Tako je prikaz „pre i posle republike” intenziviran kroz kulturnu kuću. Ovaj foaje je dizajniran kao „urbana soba“ tako što je transparentan i javno dostupan. Kolosalna kupola u obliku jajeta zamišljena je kao sala simfonijskog orkestra kapaciteta 2000 gledalaca, a sferna kupola je projektovana kao sala kamernog orkestra kapaciteta 500 gledalaca koja iskače iz ovog zasvođenog foajea trouglastog prizma. Prateći vinogradarski koncept koncertne sale, muzičari su smešteni u sredini, dok publika okružuje binu, dižući se u strmo nagnute redove.

 

Foaje i koncertne sale nalaze se na najnižem nivou lokacije, a […]

Aluminijumska pena

Cimat Technologies Ltd je svetski lider i ima ekskluzivna prava u proizvodnji stabilizovane aluminijumske pene (SAF). Sa sedištem u Torontu Kanada, to je kompanija za inovativnu tehnologiju materijala koja koristi Alusion™ stabilizovanu aluminijumsku penu za izradu laganih aluminijumskih panela.

Cimatova stabilizovana aluminijumska pena, koja se prodaje pod trgovačkim imenom Alusion™ za arhitekturu, je svestran i jedinstven materijal sa praktično neograničenim dizajnom i arhitektonskim primenama. Pored svog jedinstvenog izgleda, paneli od aluminijumske pene imaju svojstva upijanja zvuka, što ih čini idealnim za aplikacije koje zahtevaju i slabljenje zvuka i lepotu.

Lagani aluminijumski paneli napravljeni od Alusion™ pene su jaki, ali lagani i po izgledu su slični metalnom sunđeru. Vizuelno je upečatljiv, modernog dramatičnog izgleda. Za arhitekturu paneli od aluminijumske pene se proizvode u debljinama 12,7 mm, 25,4 mm i 43,2 mm (1/2”, 1” & 1,7”) i tri gustine (Large Cell, Mid Cell & Small Cell). Svaka debljina i gustina imaju svoju reprezentativnu krivu naprezanja/deformacije.

Alusion™ Stabilizovana aluminijumska pena (SAF) je plutajuća, otporna na plamen i koroziju na isti način kao i aluminijum. Površina materijala je ili ostavljena u svom čvrstom obliku kako je proizvedena ili se podvrgava površinskim pripremama koje daju mnogo različitih izgleda od izgleda čvrste površine koja „svetluca“ do prozirnog izgleda „vodene pene“.

Alusion™ proizvod se proizvodi sopstvenim kontinuiranim procesom proizvodnje panela, što mu omogućava mnoge prednosti. Konkurentska prednost proizvoda je u tome što niko ne može da proizvede aluminijumsku penu u dimenzijama i zapreminama koje Cimat Technologies Ltd može da obezbedi, sa ukupnom konzistentnošću ili čak sa nasumičnim, ali ujednačenim izgledom u kome je napravljena. Lagan je i jednostavan za instalaciju i 100% se može reciklirati. Zadovoljava opterećenja na vetar od 354 km/h.
 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

„Thermatop M“ – Uponor

Thermatop M je Uponor-ov sistem za plafonsko grejanje i hlađenje na bazi vode koji se može neprimetno integrisati u plafone od gipsanih ploča. Thermatop M obezbeđuje visoke izlazne snage za grejanje i hlađenje i montažno je napravljen za jednostavnu instalaciju bez alata. Thermatop M rešenje za plafonsko grejanje i hlađenje je podesivo i može se specificirati za jedinstvene arhitektonske zahteve.

Prednosti proizvoda: Lagani i montažni moduli sa fleksibilnom dužinom, visoki kapaciteti grejanja i hlađenja, visoki koeficijenti apsorpcije zvuka, 100% otpornost na difuziju zahvaljujući višeslojnim kompozitnim cevima. Moguća je integracija osvetljenja, ventilacionih otvora, sistema za dojavu požara, prskalica, zvučnika, itd…
Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

58 sekundi

Toliko će biti potrebno austrijskoj „fabričkoj“ šumi da uzgaja drvo porodičnu kuću u Beču. Tokom ovog procesa rasta stvara se nusproizvod kiseonika koji će biti dovoljan da jedna osoba udiše oko sto godina.

Niska tehnologija je bila lajtmotiv dizajna zgrade. To znači namerno odricanje od skupe i komplikovane tehnologije, koristeći jednostavne principe rada (funkcionalnost, upotrebljivost, proizvodnja i održavanje).

Fleksibilni nacrti, jasna osa pogleda, pogledi, fasada koja nije potrebna za održavanje i mogućnost da klijent „uradi sam“ su samo nekoliko primera za ove principe dizajna i održavanje niskih troškova izgradnje i životnog ciklusa.

Korišćenjem ekoloških resursa, posebno u oblasti izolacije, otelotvorena energija zgrade je svedena na minimum.

Izvor: https://architizer.com/
by Sanja Banika

„Terrace Villa“ – Indonezija

Smešten u zoni bez automobila u sred polja pirinča, malih potoka i pogleda na džunglu, objekat uživa u miru u autentičnom, balijskom okruženju. Male prodavnice, udobni kafići, restorani, masaže i škole joge nalaze se na pešačkoj udaljenosti. Centar i atrakcije Ubuda su u neposrednoj blizini i udaljeni su samo nekoliko minuta.

Objekat predstavlja spoj minimalističke i savremene arhitekture sa indonežanskim elemenatima. Smešten na dobro uređenoj parceli od površine 568m2 od čega je 386m2  stambenog prostora. Kompleks se sastoji od dve zgrade na 2 sprata. Pre ulaska na imanje dočekuje vas posebna recepcija i prodavnica u samostojećoj zgradi.

Dve odvojene zgrade okružuju unutrašnje dvorište oko velikog bazena sa sunčalištem i ležaljkama. Sazrele tropske bašte pružaju senku tokom dnevne vrućine. Veliki dnevni prostor otvorenog koncepta sa modernom kuhinjom i dugim centralnim prolazom idealan je da funkcioniše kao restoran koji će zadovoljiti potrebe gostiju ili kao višenamenski životni prostor.

U okviru objekta smešteno je 5 prostranih jedinica, koje se sastoje od 2 sobe u prizemlju sa balkonom, 2 apartmana na 2 nivoa sa vidikovcem na II spratu i spavaće sobe u potkrovlju sa velikom terasom na krovu. Sve sobe imaju obilje prirodnog dnevnog svetla, lepo su nameštene i nude privatna kupatila sa japanskim kadama ili tuševima.

Inspiracija za ovakav koncept arhitekture datira iz ranog XX veka koje karakteriše: niski nagibi krovova, nadstrešnice i okruženje otvorenog poda koje zadovoljava različite vibracije i različite potrebe.
 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

Hotel u kompleksu vinarije – Portugal

Vino su proizvodili tradicionalni zemljoposednici u regionu Alto Douro oko 2.000 godina. Od XVIII veka, njegov glavni proizvod, vino vino, svetski je poznat po svom kvalitetu. Ova duga tradicija vinogradarstva proizvela je kulturni pejzaž izuzetne lepote koji odražava njegovu tehnološku, društvenu i ekonomsku evoluciju. Novi hotel  u Kuinta de Santo Antonio nalazi se na platou tik ispod male kapele Santo Antonio iz 18. veka, koja se nalazi na uzvišenju kompleksa. Hotel je zgrada sastavljena iz nekoliko delova od kojih je većina raspoređena oko dvorišta.

Tokom vekova, terase red po red građene su prema različitim tehnikama. Najranije, korišćeno tokom ere pre filoksere (pre 1860), bilo je to od sokalkosa, uskih i nepravilnih terasa ojačanih zidovima od škriljavog kamena, koje zahtevaju stalno održavanje na koje se može zasaditi samo jedan ili dva reda loze. Dugi nizovi neprekidnih, pravilno oblikovanih terasa datiraju s kraja 19. i početka 20. vijeka kada su vinogradi Douro obnovljeni, nakon napada filoksere. Nove terase promenile su pejzaž, ne samo zbog monumentalnih zidina koje su izgrađene, već i zbog činjenice da su bile šire i blago nagnute kako bi se vinova loza bolje izlagala suncu.

Monumentalni pejzaž je deo svetske baštine UNESCO -a „Alto Douro“ koja  zahtevaju elegantna, odgovorna i suptilna arhitektonska rešenja.

Pozicija ovog kompleksa povezuje čoveka sa prirodom, njenim zvukom, mirisom drveća i voća. Blizina tekuće vode pojačava sva čula na viši nivo.

Težeći vrednostima kao što su održivost, trajnost, kao i poštovanje i integrisanje u kulturno nasleđe regiona ADV, izbor materijala i građevinskih sistema definisan je pažljivim proučavanjem narodne arhitekture i odlučnom preferencijom za prirodne materijale, kojih ima dosta u regionu .

 

Izvor: https://architizer.com/, https://whc.unesco.org/

by Sanja Banika

Origami obelisk – „Cardero“

Origami Obelisk nalazi se na raskrsnici dve gradske mreže u Vankuveru
Samo dva bloka od obale Coal Harbor-a, „Cardero“ je kapija i prelazna zgrada od severne obale Vankuvera do jezgra centra grada i odgovara svom mestu na preseku dve gradske mreže. Zgrada koristi svoje okruženje i  prednosti veza sa zapadnim krajem Vancouvera, Stanlei Park-om i centralnim poslovnim okrugom.

Arhitektonski suncobrani na južnoj i zapadnoj fasadi stambene kule su simbolična karakteristika, koja daje zgradi i praktičnost i jedinstveni identitet. Prepoznatljivi ekrani nalik origamiju inspirisani su nautičkim okruženjem – galebovima i hidroavionima u luci Coal kao i zmajevima koji se u daljini vide. Zgrada se sastoji od vitkog tornja predviđenog za stanovanje, od kancelarija i maloprodaje mešovite namene. Čini ga 26 spratova.

Toranj se nalazi na vrhu četvorospratnog podijuma sa vrhunskom prodajom i uredskim prostorom od 4200m2. Dizajniran po LEED-Gold.

„Cardero“ je novi razvoj mešovite namene koji zamenjuje staru poslovnu zgradu maloprodajom, zadružnim kancelarijskim prostorom, poboljšanjima na stambenim i javnim prostorima. Zgrada nudi 118 tržišnih stambenih jedinica na 21 nivou, sa 60% pogodnih za porodice sa decom.

Stambene jedinice su dizajnirane da uokvire pogled na vodu i planine Vankuvera i maksimiziraju upotrebljivost za stanovnike. Dodatne pogodnosti na lokaciji uključuju višenamenske prostore, zajedničku krovnu palubu i urbane poljoprivredne parcele.
Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

Zajednička kuća za tri porodice

Kuća nazvana Sailom je četvorospratnica u kojoj istovremeno žive tri porodice. Projektovana od strane Anonim studia i nalazi se u Bankoku na Tajlandu.  Dizajnirana je tako da se unutrašnjost koristi kao uslužni stan sa prostorima koje svaki član porodice može slobodno ili odvojeno koristiti na svakom spratu. Prvi sprat čine zajednički prostori poput dnevne sobe i kuhinje, dok su na spratovima smeštene spavaće sobe, više dnevnih boravaka i male ostave.

Zgrada je povezana kroz dva unutrašnja dvorišta koja se otvaraju u prazninu koja prolazi od prizemlja do četvrtog sprata. Prizemlje čini otvoreni prostor sa zidom za penjanje koje je zahtevao jedan od vlasnika koji se penje iz hobija. Preostali deo zgrade ima stepenište za svaki sprat, dizajnirano da se preklapa i donosi zanimljive varijacije prostora.
   

Krov je povišen u jednom delu i stvara prazninu koja olakšava protok vazduha uz pomoć prozirnog materijala koji se koristi za prolaz prirodne svetlosti. Fasada kuće je od opeke koja nudi prirodnu ventilaciju sa materijalom raspoređenim u različite dinamičke obrasce. Osmišljena je tako da pokriva delove kuće izložene prekomernoj količini sunčeve svetlosti. Perforirane cigle se koriste ne samo zbog svojih ventilacionih svojstava, već i zbog njihove sigurnosti, pristupačne cene i privatnosti stanara.

Prostor između fasade i kuće dizajniran je u verandu sa biljkama u saksiji, dodajući životnom prostoru vizuelno prijatnu zelenu površinu.

Anonim je poznat po svojim besprekornim detaljima. Ali kod kuće Sailom, arhitekta je namerno ostavio izloženu gredu iznad fasade od opeke. Cevi klima uređaja takođe ostaju nepokrivene u dnevnoj sobi.
„Sviđa mi se ova kuća jer nije reč o oštrim i uglađenim detaljima. Uradili smo sve onako kako je moglo i trebalo. Nisam bio previše ozbiljan niti sam se previše trudio da sve napravim besprekorno, i to je ono što najviše volim u […]

Nuva prvi grad na Marsu

Arhitektonski studio „ABIBOO“ dizajnirao kao prvi stalni grad na Marsu nazvan Nuva.

Gradnja bi mogla da započne 2054. godine, a grad bi bio završen do kraja veka. Zamišljen je da koristi solarnu energiju, i uzgaja sopstvenu hranu. Samoodrživi grad bio bi ugrađen u liticu na Marsu. Prema rečima njegovog arhitekte, osnivača ABIBOO-a Alfreda Munoza,  to bi bio grad u kome bi bilo smešteno 250.000 ljudi.

Litica bi zaštitila grad od zračenja. Sistem međusobno povezanih tunela udubio bi se u marsovsku stenu, pri čemu bi svetlost ulazila sa krajeva tunela litice na licu litice. Prostor na vrhu litice služio bi za uzgajanje hrane.

„Izazov sa ovim rešenjima je da zgrada mora imati debeo spoljašnji sloj kao i da mora biti neprozirna da bi se efikasno i dugoročno zaštitila od zračenja.“
„Alternativna ranija rešenja na Marsu su pod zemljom, nalaze se u cevima ili kraterima lave“.
„Takve konfiguracije zgrada mogu pružiti efikasnije i sigurnije tehničko rešenje od onih na površini. Međutim, pristup svetlosti je presudan za psihološku dobrobit ljudi, a dugotrajno trošenje pod zemljom možda neće biti idealno rešenje.“

„Nuva rešava sve ključne probleme života na Marsu, stvarajući inspirativno okruženje za napredovanje, arhitektonski bogato i koristeći samo lokalne materijale poreklom sa Marsa“, rekao je Munoz za Dezeen.

Marsov grad gradio bi se korišćenjem tehnologije tunela koja je „već dostupna na Zemlji“ i čelika dobijenog preradom vode i CO2 pronađenog na Marsu pomoću sistema koji će biti potrebno razviti.
Iako studio veruje da hidroponski sistemi za proizvodnju hrane i solarni sistemi za proizvodnju električne energije već u velikoj meri postoje, proizvodnju vazduha vidi kao najveću tehničku prepreku koju treba prevazići kako bi grad postao održiv.
Pogledajte putem videa kako bi to sve izgledalo u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika