projektni biro novi sad

Svet za slonove

Ljudi Kui su etnička grupa u Surinu na severoistoku Tajlanda. Mnogo vekova članovi porodice Kui su uvek bili u bliskoj vezi sa slonovima. Kuća Kui sadrži prostor za ljude i prostor za slonove – odmah pod istim krovom. U poslednjih pola veka plodna šuma ovog područja je uništena u komercijalne svrhe.

Kui i njihovi slonovi, koji su se oslanjali isključivo na šumu, trpeli su ekstremnu sušu, nedostatak hrane i lekovitog bilja koje je šuma nekada pružala. Lutali su ulicama turističkih gradova moleći  za hranu. Neki su radili u kampovima slonova, a mnogi su imali neprikladne uslove za život i rutinu. „Elephant World“ je vladin projekat vraćanja Kui-a i njihovih slonova u njihovu domovinu i obezbeđivanje odgovarajućih životnih uslova za slonove.

Projekat uključuje selo Kui, bolnicu za slonove, postojeći hram i groblje za ljude i slonove kao i muzej koji govori priče o vekovnoj kulturi zajednice.  Nazvan „kulturnim dvorištem“, kosi krov od 70 × 100m prostire se na velikom terenu na kome bi se mogli održavati kulturni događaji i verske ceremonije od rođenja do smrti ljudi i slonova.

Debljina krova iznosi 1,5 metar , otvoren je u sredini i izbušen na raznim tačkama kako bi se ventilisao prostor. Krov je nizak, u skladu sa okolnim selom ali kad se uđe u velikodušnu visinu krova i prostranstvo „kulturnog dvorišta“ stvara se potpuno druga slika. Šest humki čine krajolik ispod krova sa tri strane, a četvrtu stranu ostavljaju otvorenom za korisnike veličine slona.

Teren humke je nagnut  sa 4m na 1,2m kako bi slonovi valjanjem ohladili telesnu temperaturu i zaštitili se od insekata. Mesto je sušna visoravan koja se nalazi 4km od reke ali  200 slonova koji ovde žive zahtevaju više od 8000 m3 vode mesečno.

Pored mesta igrališta iskopan je ribnjak […]

Zajednička kuća za tri porodice

Kuća nazvana Sailom je četvorospratnica u kojoj istovremeno žive tri porodice. Projektovana od strane Anonim studia i nalazi se u Bankoku na Tajlandu.  Dizajnirana je tako da se unutrašnjost koristi kao uslužni stan sa prostorima koje svaki član porodice može slobodno ili odvojeno koristiti na svakom spratu. Prvi sprat čine zajednički prostori poput dnevne sobe i kuhinje, dok su na spratovima smeštene spavaće sobe, više dnevnih boravaka i male ostave.

Zgrada je povezana kroz dva unutrašnja dvorišta koja se otvaraju u prazninu koja prolazi od prizemlja do četvrtog sprata. Prizemlje čini otvoreni prostor sa zidom za penjanje koje je zahtevao jedan od vlasnika koji se penje iz hobija. Preostali deo zgrade ima stepenište za svaki sprat, dizajnirano da se preklapa i donosi zanimljive varijacije prostora.
   

Krov je povišen u jednom delu i stvara prazninu koja olakšava protok vazduha uz pomoć prozirnog materijala koji se koristi za prolaz prirodne svetlosti. Fasada kuće je od opeke koja nudi prirodnu ventilaciju sa materijalom raspoređenim u različite dinamičke obrasce. Osmišljena je tako da pokriva delove kuće izložene prekomernoj količini sunčeve svetlosti. Perforirane cigle se koriste ne samo zbog svojih ventilacionih svojstava, već i zbog njihove sigurnosti, pristupačne cene i privatnosti stanara.

Prostor između fasade i kuće dizajniran je u verandu sa biljkama u saksiji, dodajući životnom prostoru vizuelno prijatnu zelenu površinu.

Anonim je poznat po svojim besprekornim detaljima. Ali kod kuće Sailom, arhitekta je namerno ostavio izloženu gredu iznad fasade od opeke. Cevi klima uređaja takođe ostaju nepokrivene u dnevnoj sobi.
„Sviđa mi se ova kuća jer nije reč o oštrim i uglađenim detaljima. Uradili smo sve onako kako je moglo i trebalo. Nisam bio previše ozbiljan niti sam se previše trudio da sve napravim besprekorno, i to je ono što najviše volim u […]

Nuva prvi grad na Marsu

Arhitektonski studio „ABIBOO“ dizajnirao kao prvi stalni grad na Marsu nazvan Nuva.

Gradnja bi mogla da započne 2054. godine, a grad bi bio završen do kraja veka. Zamišljen je da koristi solarnu energiju, i uzgaja sopstvenu hranu. Samoodrživi grad bio bi ugrađen u liticu na Marsu. Prema rečima njegovog arhitekte, osnivača ABIBOO-a Alfreda Munoza,  to bi bio grad u kome bi bilo smešteno 250.000 ljudi.

Litica bi zaštitila grad od zračenja. Sistem međusobno povezanih tunela udubio bi se u marsovsku stenu, pri čemu bi svetlost ulazila sa krajeva tunela litice na licu litice. Prostor na vrhu litice služio bi za uzgajanje hrane.

„Izazov sa ovim rešenjima je da zgrada mora imati debeo spoljašnji sloj kao i da mora biti neprozirna da bi se efikasno i dugoročno zaštitila od zračenja.“
„Alternativna ranija rešenja na Marsu su pod zemljom, nalaze se u cevima ili kraterima lave“.
„Takve konfiguracije zgrada mogu pružiti efikasnije i sigurnije tehničko rešenje od onih na površini. Međutim, pristup svetlosti je presudan za psihološku dobrobit ljudi, a dugotrajno trošenje pod zemljom možda neće biti idealno rešenje.“

„Nuva rešava sve ključne probleme života na Marsu, stvarajući inspirativno okruženje za napredovanje, arhitektonski bogato i koristeći samo lokalne materijale poreklom sa Marsa“, rekao je Munoz za Dezeen.

Marsov grad gradio bi se korišćenjem tehnologije tunela koja je „već dostupna na Zemlji“ i čelika dobijenog preradom vode i CO2 pronađenog na Marsu pomoću sistema koji će biti potrebno razviti.
Iako studio veruje da hidroponski sistemi za proizvodnju hrane i solarni sistemi za proizvodnju električne energije već u velikoj meri postoje, proizvodnju vazduha vidi kao najveću tehničku prepreku koju treba prevazići kako bi grad postao održiv.
Pogledajte putem videa kako bi to sve izgledalo u ne tako dalekoj budućnosti.

 

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

„Pop-up“ kuća

„Pop-up“ kuća  sačinjena je od izolacijskih blokova i drvenih panela, pruža optimalnu toplotnu izolaciju, brzo se montira i jeftina je. Ova kuća nalazi se u Australiji, sačinjena od gornjeg kompaktnog dela oslonjenog na donji noseći deo koji sa bujnom vegetacijom čini entrans u samu kuću.
   
Unutrašnji zidovi čine kombinacija bele boje uokvirene akcentima od jasenove obloge. Krovni oblik objekta  je strateški osmišljen tako da se lako montiraju solarni paneli za prihvatanje kišnice. U dvorištu se nalazi ukopan rezervoar od 5000 l koji skuplja vodu sa krova i ta voda se ponovo koristi za ispiranje toaleta i navodnjavanje bašte. Fasadni mehanički paneli postavljeni su na zapadnu fasadu prvog sprata i imaju uloga kontrole ulaska sunca u objekat.
  

Pogledajte na koji način je osmišljen enterijer ove zanimljive kuće.

  

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

Fotografija: Tom Blachford

by Sanja Banika

 

 

 

 

Pergola sistem – „Technowood“

„Technowood“ je prvi materijal od prirodnog drveta klase A2 na svetu. To je lagani sistem koji se prilagođava arhitektonskim zahtevima, ne prenoseći dodatna opterećenja zgradama, pružajući prednost brze proizvodnje, rada i troškova.
Pergola sistemi kompanije „Technowood“ se sastoje od nezavisnih profila različitih karakteristika i preseka. Idealni su za bašte leti, nude poluotvorene prostore, a zimi i potpuno zatvorene prostore.
   
Prednosti ovog sistema pergola u odnosu na masivno drvo ogleda se u sledećem: lako se proširuju, lakša rotacija, manje pucaju, manje imaju plesni, gljivica i stvaranja bakterija. Smanjeno je takođe često održavanje i lakiranje.
 
Ovim sistemom postiže se  ekološka savest u smislu uštede koristeći 98% manje drveta i povećavajući njegovu životnu upotrebu za više od 5 puta. Pored toga, ovi pergola sistemi nude kombinaciju prirodnosti drveta na jednoj strani, kao i brzinu, izdržljivost, lakoću i recikliranje koje donosi ova inovativna tehnologija. Specijalni materijali i tehnike za povezivanje kompanije „Technowood“ skrivaju eksere i vijke koji daju čist i poliran završetak.

Pergole se mogu u potpunosti prilagoditi zahtevima projekta, uključujući različite profile senki.

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

 

 

  • Permalink Gallery

    Geometrijski drveni krovovi iznad teniskih terena – Švajcarska

Geometrijski drveni krovovi iznad teniskih terena – Švajcarska

Švajcarska kompanija za drvo „Neue Holzbau“ isprojektovala je par geometrijskih krovova od lameliranog drveta za dva zatvorena teniska terena u Švajcarskoj. Teniski tereni nazvani Dijamantske kupole nalaze se na 874 m nadmorske visine i deo su odmarališta Burgenstock u švajcarskim Alpima.

Krovne ploče „diamond domes“ izrađene su od poprečno lameliranog drveta od smreke (CLT), napravljene od slojeva i lepljenjem delova drveta kako bi se dobio čvrst i lagan građevinski materijal. Krovovi teniskih terena u Burgenstock-u demonstracija su inženjerskog sistema koji je stvorio „Neue Holzbau“ pod nazivom „GSA Technology“. Čelične šipke su zalepljene u CLT tako da se svaki modul može brzo pričvrstiti vijcima i držati na mestu, podnoseći velika opterećenja.

Teniske dvorane imaju betonske zidove na tri strane, a četvrti zid zastakljen i pruža pogled na Alpe. Ovaj zid sa prozorom morao se uzeti u obzir prilikom izgradnje krovova. Konstrukcija je sastavljena na četiri unapred postavljena montažna tornja.

Kompozitni paneli od aluminijuma prekrivaju spoljašnjost krovova, odabrani zbog njihove trajnosti i boje, koja dopunjuje kamen koji se koristi za fasade zgrada. Paneli su poređani u dijamantskom rasteru. Otvori za ventilaciju na fasadi i krovovima koriste se za provetravanje terena leti, a ta dva prostora koriste se kao sale za događaje.

Fotografije: Leonardo Finotti

Izvor:https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Najduži stakleni most na svetu

Kineski arhitektonski studio za dizajn i istraživački institut Univerziteta Zhejiang dizajnirao je po proceni Ginisa najduži stakleni most na svetu. Izgrađen je kao turistička atrakcija viseći most dug 526,14m, i povezuje dve strane klisure na 201m iznad reke. Most je projektovan za kapacitet od 500 ljudi.

Stakleni deo mosta je izgrađen od tri sloja kaljenog laminiranog stakla debljine od 4,5cm, dizajniran tako da omogućava što bolji pogled turistima. Platformu staklenog mosta nose čelični kablovi koji su fiksirani u par crvenih kula sa obe strane reke.  Širina platforme se na pojedinim delovima širi na 8,8m, kako bi posetioci mogli što više da uživaju u pogledu. Sa obe strane platforme postavljena je zaštitna  čelična ograda.

Pogledajte putem videa kako sve to izgleda.

Izvor:https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Kuća koja reflektuje pustinsko okruženje

Dizajner Tomas Osinsk i filmski producent iz Los Anđelesa Chris Hanlei kreirali su  kuću od ogledala u blizini nacionalnog parka „Joshua Tree“, tako da podseća na njujorški neboder. Nevidljiva kuća se nalazi na udaljenom mestu u Kaliforniji, osmišljena kao duga i vitka kuća od čeličnog okvira obložene ogledalom i kaljenim staklom koje se obično koristi za nebodere. Podignuta je nad zemljom na cilindričnim betonskim stubovima, formirajući na jednom kraju konzolu.

Unutar  staklenih zidova pruža se širok pogled na okolinu od 90 hektara.  Kuća površine 511 m2 dizajnirana je kao jedan dugi, neprekidni zabavni prostor oko zatvorenog bazena dugog 30 metara. Preostali prostori, uključujući četiri spavaće sobe i kupatila, odvojeni su belim pregradama a ne vratima sa pogledom na pustinju.

Bazen se završava belim zidom dizajniranim kao projekcijski ekran za filmove, dok je na drugom kraju kuhinja dizajnirana tako da bude pogodna za ugostiteljske događaje.

Nekretnina je dostupna za iznajmljivanje za snimanje, fotografisanje i razne događaje.

Pogledajte putem videa kako to sve izgleda.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

 

Igrališta sa roze betonom

Roze beton formira sedišta, stepenice i zidove za penjanje u dva javna parka koje je dizajnirala meksička firma za arhitekturu „Productora“. Federalna kompanija u Meksiku koja dizajnira radničko stanovanje, zadužila je pomenutu firmu da napravi dva zabavna parka za stambene zajednice u Meksiku.

Osmišljeni su tako da ljudi koji žive u neposrednoj blizini mogu da  prošire svoje aktivnosti na otvorenom prostoru.

 
Svaki park opremljen je ružičastom betonskom opremom za igralište od betona, sedećim garniturama i paviljonima. Studio je odabrao ovaj materijal kako bi stvorio jednoličan dizajn u celom parku ali i iz razloga što beton zahteva malo održavanja.

Park Tlalnepantla izgrađen za stambenu jedinicu El Tenaio podijeljen je u devet parcela koja je svaka dimenzija 20m sa 20m. Oni su raspoređeni jedan do drugog na nagnutom delu terena koji koristi postojeću topografiju lokacije.

Izvor: https://www.dezeen.com/

by Sanja Banika

Zaha Hadid – Hotel Morfeus

Najpopularnija destinacija za zabavu u Aziji – Makao je dočekao više od 32 miliona turista u 2017. godini, a broj posetilaca povećava se svake godine. Vodeće integrisano letovalište koje uključuje kazino, dva pozorišta, 20 restorana i četiri hotela.

Zaha Hadid Architects (ZHA) dobila je zadatak da izgradi hotel 2012. godine. U to vreme su već postojali temelji za toranj  koji nije napredovao. Zamišljen je kao vertikalni pravougaonik sa nizom praznina koje su formirane kroz centar kako bi se stvorio urbani prozor koji povezuje prostor hotela sa gradom i stvara skupturalne forme koje definišu javni prostor hotela.
           
Osnovni dizajn hotela je par kula povezanih na nivou tla i krova. Centralni atrijum između ovih kula prostire se po visini hotela, a prolaze ga spoljne praznine koje povezuju severnu i južnu fasadu. Ove praznine stvaraju urbani prozor koji povezuje unutrašnji prostor hotela sa gradom. Visina samog hotela je 160m.

Između praznina u slobodnom obliku koji prolaze kroz atrijum, niz mostova stvara jedinstvene prostore za hotelske restorane, barove i salone za goste poznatih kuvara.  Dvanaest staklenih liftova atrijuma pruža gostima izvanredan pogled na unutrašnjost i eksterijer hotela dok se kreću između praznina zgrade.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika