Besplatne konsultacije! 060/44-56-526 |info@AQ.rs

projektovanje kuća

1000 stabala – Šangaj

„Heathervick Studio“ je istraživao kako da napušteni industrijski prostor prilagodi potrebama grada. Umesto klasične zgrade težilo se novoj vrsti urbane topografije gde se pejzaž podiže kako bi se formirala zapremina zgrade. Novi tržni centar bilo je potrebno postaviti na prostoru omeđenom rekom na severu, umetničkim kvartom na jugu  i stambenim delom na istoku.

Neobičnost samog objekta ogleda se u nizu terasa što nije karakteristika tržnih centara. Povlačenjem nivoa i formiranjem terasa stvara se odgovarajući nagib gde svaka jedinica ima svoju spoljnu površinu i panoramski pogled. Oko nižih terasa vijugaju pešačke staze. Kako bi se napravila veza sa lokalnom umetničkom četvrti  i njenom kulturom ulične umetnosti, cela južna fasada je presečena kako bi se obezbedila ogromna kolekcija ulične umetnosti koju su osmislili i izradili  lokalni i međunarodni umetnici.

 

Zgrada se zasniva na fleksibilnoj mreži od 9m koja se rotira kako bi se omogućio pogled na reku. Na vrhu zgrade nalazi se stakleni atrijum koji uvlači dnevnu svetlost u srce maloprodajnih nivoa. Atrijumi su sa spoljne strane  izraženi kao litice. Umesto da sakriju stubove iza fasade oni su otkriveni i ističu strukturna sredstva za podizanje pejzaža, drvo po drvo. Stiče se utisak da su  zeleni izdanci niknuli kroz zgradu i čekaju se da procvetaju na horizontu.

Sadnice sadrže mešavine visećih biljaka, listopadnog, zimzelenog voćnog i cvetnog drveća. Kada se sve faze završe formiraće se više od 1000 stabala i više od 200 000 pojedinačnih biljaka.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

 

Projekat u Kifisii – Atina

Kompanija „Block722“ angažovana je da osmisli i završi izgradnju postojeće betonske školjke u srcu Kifisie u severnom predgrađu Atine.  Zadatak se odnosio na transformaciju  kuće u delu Atine koje je pozanto po zelenilu i urbanom načinu života.

Dve stambene jedinice dizajnirane su sa velikom pažnjom na detalje. Kompanija Block722 je prepoznatljiva po kombinaciji prirodnih materijala koji ističu prefinjen luksuz. Neki od materijala koji su korišćeni prilikom realizacije projekta su travertin (za spoljašnje prostore i opremu po meri, kao što je đakuzi na krovu),  mermer (za prednje stepenice i umivaonike za kupatilo) i toplo drvo (za podove, obloge, prozorske okvire i ormare). Pedantno dizajnirani elementi kao što su ogledala u kupatilu i lavaboi, napravljeni su po meri za projekat.

Prvi stan prostire se duž  podruma i prizemlja. Drugi stan zauzima dva gornja sprata širi se na krovnu terasu na vrhu sa kog se pruža dug pogled na atinski gradski pejzaž.

Dizajnerski tim arhitekata osmislio je geometrijsku fasadu  koja se sastoji od prozirnih i neprozirnih elemenata. Od primenjenih materijala koristilo se drvo u kombinaciji sa  teksturiranim tamnim malterom. Garaža se nalazi na donjoj prednjoj strani imanja.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

 

„Ergofocus“ kamin

Focus kamini se proizvode u Francuskoj. Ergofocus je centralni, viseći, rotirajući kamin. Njegov dimnjak je napravljen po meri prostora. Ovaj viseći kamin ima otvoreno ognjište koje se okreće za 360°. Proizvodi se u izboru boje rđe ili mat crne boje.

Energent koji se koristi za zagrevanje je ogrevno drvo, koje je najmanje zagađujuće na planeti. Drvo je obnovljiv izvor energije za razliku od fosilnih goriva. Svi modeli na drva prošli su opsežna testiranja u evropskim laboratorijama za ispitivanje kako bi se obezbedili stvarni pokazatelji učinka (nominalna toplotna snaga, efikasnost, nivo CO, itd.).

Pogledajte putem videa kako je zamišljena ova vrsta kamina.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

Koncertna dvorana – Ankara

Zgrada Predsedničke simfonijske koncertne dvorane sa fokusom na kulturu ima za cilj da dokaže prednost kako lokalnoj tako i globalnoj muzičkoj sceni, dok istovremeno služi da bude pokretač interakcije i razmene među građanima.

Predsednička simfonijska koncertna dvorana nalazi se u srcu grada, tačno u sredini osovine koja povezuje istorijski dvorac Ankara i Anıtkabir, mauzolej Mustafe Kemala Ataturka (osnivača Turske Republike). Ugrađen je u relativno napušteni urbani pejzaž, koji je jedina praznina koja gleda prema Anıtkabiru i istorijskoj citadeli Ankare sa Bulevara Ataturk, koji funkcioniše kao glavna avenija od prvih urbanističkih planova Ankare. Odluka je bila da se izbegne prekidanje pogleda i na Citadelu i na Mauzolej.

Projekat se izdvojio među ostalim konkursnim radovima sa dve istaknute karakteristike: Jedna je ta suptilna simbolika koja se tiče dijaloga predmoderne i moderno-republikanske istorije grada. Strategija dizajna daje prioritet pogledima na oba spomenika i uspostavlja dijalog tako što je savremena kulturna destinacija između. Drugi se tiče vanvremenske forme i prostornih kvaliteta kompleksa. Prema izveštaju žirija, zgrada otkriva simboličnu arhitekturu koja se neće istrošiti tokom vremena, izbegavajući jezik dizajna koji može da važi tokom određenog vremenskog perioda.

Konfiguracija kompleksa je tako dizajnirana da foaje trouglaste prizme uspostavlja dijalog između Citadele Ankare i Anıtkabira. Tako je prikaz „pre i posle republike” intenziviran kroz kulturnu kuću. Ovaj foaje je dizajniran kao „urbana soba“ tako što je transparentan i javno dostupan. Kolosalna kupola u obliku jajeta zamišljena je kao sala simfonijskog orkestra kapaciteta 2000 gledalaca, a sferna kupola je projektovana kao sala kamernog orkestra kapaciteta 500 gledalaca koja iskače iz ovog zasvođenog foajea trouglastog prizma. Prateći vinogradarski koncept koncertne sale, muzičari su smešteni u sredini, dok publika okružuje binu, dižući se u strmo nagnute redove.

 

Foaje i koncertne sale nalaze se na najnižem nivou lokacije, a […]

Aluminijumska pena

Cimat Technologies Ltd je svetski lider i ima ekskluzivna prava u proizvodnji stabilizovane aluminijumske pene (SAF). Sa sedištem u Torontu Kanada, to je kompanija za inovativnu tehnologiju materijala koja koristi Alusion™ stabilizovanu aluminijumsku penu za izradu laganih aluminijumskih panela.

Cimatova stabilizovana aluminijumska pena, koja se prodaje pod trgovačkim imenom Alusion™ za arhitekturu, je svestran i jedinstven materijal sa praktično neograničenim dizajnom i arhitektonskim primenama. Pored svog jedinstvenog izgleda, paneli od aluminijumske pene imaju svojstva upijanja zvuka, što ih čini idealnim za aplikacije koje zahtevaju i slabljenje zvuka i lepotu.

Lagani aluminijumski paneli napravljeni od Alusion™ pene su jaki, ali lagani i po izgledu su slični metalnom sunđeru. Vizuelno je upečatljiv, modernog dramatičnog izgleda. Za arhitekturu paneli od aluminijumske pene se proizvode u debljinama 12,7 mm, 25,4 mm i 43,2 mm (1/2”, 1” & 1,7”) i tri gustine (Large Cell, Mid Cell & Small Cell). Svaka debljina i gustina imaju svoju reprezentativnu krivu naprezanja/deformacije.

Alusion™ Stabilizovana aluminijumska pena (SAF) je plutajuća, otporna na plamen i koroziju na isti način kao i aluminijum. Površina materijala je ili ostavljena u svom čvrstom obliku kako je proizvedena ili se podvrgava površinskim pripremama koje daju mnogo različitih izgleda od izgleda čvrste površine koja „svetluca“ do prozirnog izgleda „vodene pene“.

Alusion™ proizvod se proizvodi sopstvenim kontinuiranim procesom proizvodnje panela, što mu omogućava mnoge prednosti. Konkurentska prednost proizvoda je u tome što niko ne može da proizvede aluminijumsku penu u dimenzijama i zapreminama koje Cimat Technologies Ltd može da obezbedi, sa ukupnom konzistentnošću ili čak sa nasumičnim, ali ujednačenim izgledom u kome je napravljena. Lagan je i jednostavan za instalaciju i 100% se može reciklirati. Zadovoljava opterećenja na vetar od 354 km/h.
 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

Crkva sa sferom

Chapelle Corneille je podignuta u XVII veku i njena barokna arhitektura podseća na katolički revitalistički duh crkve Gezu u Rimu. Već nekoliko godina je domaćin nastupima vodećih muzičara, a regionalni savet Normandije odlučio je da unapredi svoje objekte kako bi ispunio moderne zahteve određenog koncertnog mesta za muziku bez pojačanja.

Stoga je doneta odluka da se kapela pretvori u salu za muzičke događaje. Visinska razlika između zgrade i ulice bila je dovoljno velika da se u podignuti podrum integrišu objekti za potrebe posetilaca koncerata i umetnika.

Ovo rešenje je takođe omogućilo lak pristup osobama sa smanjenom pokretljivošću, stvarajući značajnu vezu između zgrade kao istorijskog spomenika i njenog savremenog poziva.

Raspored se takođe oslanja na duhovnu ulogu zgrade kako vernik prelazi sa rituala meditacije na buđenje svetlosti, tako i posetilac koncerta napušta užurbanost svakodnevnog života radi čuda muzike. Niz stepenica se spušta od glavnog ulaza u blagim krivinama do prostora za sedenje, a njihovi tamno sivi tonovi naglašavaju veličanstvenost kapele u podvigu inscenacije eminentno barokne inspiracije.

Prirodno fina akustika je pojačana nizom suptilnih i izuzetno efikasnih uređaja. Sfera obešena sa plafona iznad prelaza sprečava da se zvuk rasprši. Sastavljen od dve hemisfere povezane sočivom, ovaj globus trenutno šalje zvuk koji udara o njega, ali služi ne samo u akustičnu svrhu. To je značajan dodatak impresivnoj unutrašnjosti kapele.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

Akustični paneli – „Soft Cell“

„Soft Cell“ su akustični paneli proizvođača Kvadrat Acoustics-a  koji se prvenstveno koriste kao građevinski elementi koji su  pogodni i za naknadnu montažu.

 
Napravljene od recikliranog aluminijuma i sa tekstilnom završnom obradom, akustične ploče su zategnute da izdrže vlažnost i temperaturne uslove. Mogu se ponovo tapacirati i njihove komponente ponovo koristiti koliko god je potrebno.
  
„Soft Cells Reflective“ paneli sadrže reflektujuću ploču iza tekstilnog sloja. Tipično, ovaj model nudi apsorpciju zvuka klase E (visoku refleksiju), prema ISO 11654.

Prostori u kojima govor odnosno zvuk treba da se projektuju u određenom smeru, npr. blizu govornika u konferencijskoj sali ili u muzičkoj sali iznad orkestra.

 

Najčešća primena je na zidovima i plafonima. Može se koristiti za javne, obrazovne, ugostiteljske, korporativne prostore kao i  muzičke sale. Paneli su prilagodljivi po veličini i potrebi sa velikim izborom završne obrade. Visoka refleksija zvuka uz 10-godišnju garanciju na proizvod.
Pogledajte na koji način se formiraju i proizvode ovi akustični paneli.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

Oživljavanje priobalja Praga

Izrada projekta je trajala punih 10 godina. Koinicijativa je pokrenuta 2009. godine kao programska i arhitektonska revitalizacija područja uz obalu Praga izgrađenog kao kej i pretovarno mesto. Područje je nakon poplava 2002. napušteno i koristilo se kao parkiralište. Postepenim aktiviranjem programa postigli smo kulturni i društveni preporod, a potom i arhitektonsku sanaciju.

Područje Praga pored reke je javni prostor od gradskog značaja, omogućavajući jedinstvenu simbiozu javnog prostora sa kičmenom moždinom grada: reku Vltavu. U uređenom delu obala, rečna arhitektura postaje okosnica rečne kičmene moždine, koja kroz pojedinačne „pršljenove“ nasipa drži koštani sistem grada na kome je okačena celokupna urbana struktura koja čini njegovo telo .

 
Ogromno revitalizovano područje uz reku proteže se duž tri praška nasipa: Rašin, Horejši i Dvorak, dužine skoro 4 km. Završena prva faza najveća je investicija Praga u javni prostor nakon revolucije 1989. godine, prva ove vrste i sa velikim sociokulturnim uticajem. Fokus je bio na rekonstrukciji 20 svodova u zidu pored reke (prvobitno skladišta leda). Umesto stvaranja klasičnih enterijera, svodovi su spojeni sa spoljašnjošću sa maksimalnim kontaktom sa rečnim područjem i rekom.
Svodovi će služiti kao kafići, klubovi, ateljei, radionice, galerije, ogranak biblioteke, prostor za sastanke suseda i javne toalete. Arhitektonski dizajn radi sa modularnom raznolikošću, prostori su dizajnirani kao detaljna osnova koja uključuje sve operativne i tehničke sadržaje i šipku koja se može premestiti na različite položaje. Postoji korisnički priručnik koji sadrži identifikaciju pojedinačnih stanara i dodavanje ugrađenih elemenata (umetanje podova u velike svodove, spoljnu šipku itd.) Naglasak je stavljen na moguće podešavanje svakog od trezora tako da stiču dosledan integritet opremom svakog stanara svojim nameštajem za sedenje i elementima enterijera. Kao arhitekti, nadgledamo pojedinačna prilagođavanja tako da se očuva osnovna vizija područja, uz postizanje autentičnosti za svakog stanara.

Intervencije se simbiotski […]

„Carbon House“ – USA

Neko bi mogao reći – ne petljajte se u kuću Johna Lautnera* ali novi vlasnik dugogodišnji strastveni plivač je hteo da ovoj klasičnoj modernističkoj kući na plaži doda zatvoreni bazen. Tako je započeo značajan projekat preuređenja i uređenja enterijera gde je veliki izazov ležao u usklađivanju ciljeva klijenta sa duhom kreacije originalnog arhitekte.

Neugodni dodatak iz 1990-ih neskladan sa originalnom rezidencijom Lautner zamenjen je novim zatvorenim bazenom koji je projektovan tako da se u velikoj meri ne razlikuje od Lautnerove zgrade. Novi najsavremeniji bazen zastakljenjen je i propušta prirodnu svetlost, mirise i zvukove okeana stvarajući granice između mora, kuće i neba.

U celoj kući oko Lautnerove avangardne inženjerske i skulpturalne primene drveta i betona vodilo se računa da se pažljivo promeni prostor prema potrebama klijenta. Promene su uključivale novu medijsku sobu, povećane spavaće sobe i kućnu kancelariju. Zapanjujuća  kuhinja – detaljno opisana sve do kuhinjskog pribora – čini jezgro otvorenog prostora za život i zabavu u kući.

*John Edvard Lautner  je bio američki arhitekta. Nakon šegrtovanja sredinom 1930-ih sa Taliesin stipendijom koju je vodio Frank Lloid Vright, Lautner je 1938. otvorio svoju biro, gde je radio do kraja karijere. Većina njegovih dela bila je stambena uglavnom u Kaliforniji. Najbolje pamti po svom doprinosu razvoju Googie stila, kao i po nekoliko kuća u atomskom dobu koje je dizajnirao krajem 1950 -ih i početkom 1960 -ih, koje uključuju kuću Leonard Malin, Paul Sheats House i Russ Garcia House.
Fotografija: Roger Davies
Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

„Brush House“

Ova kuća smeštena je na uglu tipičnog prigradskog bloka u Melburnu. Lokacija istražuje alternativni obrazac podele gde se prednji i zadnji vrtovi stapaju u neprekidni prostrani pejzaž. Kuća demonstrira progresivan pristup arhitekturi kroz fluidnu formu ekspresivne zakrivljene betonske fasade i tekućeg unutrašnjeg planiranja.

Izrezbareni otvori dvostruke visine pružaju solarnu zaštitu dok uokviruju pejzaž šire. Okulusni svetlarnik signalizira ulazak. Eksperimentalna upotreba betona stvara vodeni oblik kroz divnu saradnju arhitekte, inženjera i graditelja. Kuća od četki otvara novo tlo uzimajući rudimentarni betonski postupak izgradnje i podižući ga na teksturnu i izrazito izražajnu fasadu koja se angažuje i doprinosi uličnom pejzažu, dodajući savremeni sloj u okolni kontekst.

Interni prostori teku, stvarajući fluidan i velikodušan osećaj lakoće u sebi. Čaura nalik pećini neguje i štiti stanovnike. Opipljiv osećaj „utočišta“ je preovlađujući. Po rečima naših klijenata; „Dizajn našeg doma omogućava nam da se okupljamo i komuniciramo u udobnom centralnom delu donjeg sprata, a takođe pruža niz ugodnih zona za opuštanje u miru.

Tokom dužih perioda zaključavanja Covid-a cenili smo svetlost, prostor i svestranu prirodu rasporeda soba. Svi smo mogli srećno da učimo, radimo i igramo se na jednom mestu – uz nežne obline zidova pružajući nam osećaj sigurnosti, topline i udobnosti ’.

Kuća za odmor je mirno utočište – delikatna ravnoteža između mase i bestežinskog stanja izražena u njenoj organskoj materijalnosti. Istraživanje oblika i svetlosti gde prevladava osećaj uzdržanosti. Izražajna, ali potcenjena, „Brush House“ je beskompromisna i postojana arhitektonska porodična kuća koja će izdržati test vremena.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika