Srbija

Kuća bez uglova

Smeštena blizu obale uz Atlantski okean kuću je odlučio da naseli  penzionerski par. Ovaj objekat je inspirisan Japanom i zamišljen da bude otvoren ka bašti.

Kuća se otvara na svoja četiri ugla kako bi se iskoristila prednost višestrukih orijentacija i maksimalno iskoristila veza kuće sa baštom. Smeštena je u centru parcele. Unutar slobodnog zvezdanog prostora povezuju se četiri orijentacije. Između ove dve dijagonale nalaze se četiri volumena koji grupišu sve namene kuće. Savršeno simetrični volumeni iskrivljuju slobodni prostor stvarajući perspektive, suženja, otvore. Ovaj ples volumena donosi veliku fleksibilnost i raznovrsnost upotrebe.

 

Kuća je dizajnirana za toplotni komfor tokom cele godine. Krovni prepust je proračunat da propušta sunce tokom zimskih meseci i da blokira zrake tokom leta kako bi se izbeglo pregrevanje. Sa ovim zvezdastim planom, peć na drva postavljena u centralnoj prostoriji distribuira toplotu u svim prostorijama. U gornjem delu piramide krovni prozor sa motorizovanim otvorom okrenutim ka severu omogućava izlazak toplog vazduha, otvoreni prostor na četiri ugla kuće olakšava efikasnu ventilaciju.

 

 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

 

 

 

Hibridno sidro

Hibridno sidro je inovativan sistem sidrenja visokih performansi. Razvio ga je HOFMANN kako bi se maksimizirala otpornost tankih fasadnih panela od kamena na opterećenje na izvlačenje na otvoru za anker. Hibridni anker je kombinacija igle i podrezanog ankera. Bočni klin je dužine do 125mm koji se ubacuje u perforirani deo navojne šipke M6/M8/M10 koja se ubacuje sa zadnje strane panela sa dubinom ugradnje od najmanje 15 mm. Matica se zateže sa 6 KN obrtnog momenta.

Celokupno sidro deluje napregnuto i zahvata veoma veliko područje smicanja probijanja u panelu što sprečava lokalni kvar i štiti od bilo kakvih varijacija u prirodno promenljivim svojstvima kamena.

Ovaj anker je veoma svestran, može se koristiti i za ručno postavljene i za jedinstvene fasadne sisteme. Pošto je debljina panela na tački sidrenja kalibrisana, rezultat je veoma precizna fasada bez preokreta između panela. Za ručno postavljene fasade, hibridni anker je povezan sa nosačem c-kanala koji je okačen u sistem šina. Takođe je pogodan za nadzemne sofit panele koji se mogu pričvrstiti samo sa zadnje strane panela. Dalje služi kao čvrsto spojena veza  koristeći ugao u obliku slova L za detalje u uglovima.

U jedinstvenom sistemu zidnih zavesa, hibridni anker obezbeđuje idealan prenos opterećenja na jednu fiksaciju i tri labave tačke gde se termičko širenje i kontrakcija podešavaju u potkonstrukciji idealno izvedenom sa sistemom ključaonica tako da se kameni paneli mogu zameniti naknadno. Snažna leđa i drugi objedinjeni sistemi, uključujući prefabrikovani kameni furnir, podjednako imaju koristi od svestranosti, performansi i uklanjanja tolerancije debljine kalibracijom ovog sistema sidrenih reznih ivica.
Proizvod se primenjuje za fasade, zidove, ručno postavljene fasade kao i sisteme zid zavesa.
Izvor: https://www.archdaily.com/
by Sanja Banika

Koncertna dvorana – Ankara

Zgrada Predsedničke simfonijske koncertne dvorane sa fokusom na kulturu ima za cilj da dokaže prednost kako lokalnoj tako i globalnoj muzičkoj sceni, dok istovremeno služi da bude pokretač interakcije i razmene među građanima.

Predsednička simfonijska koncertna dvorana nalazi se u srcu grada, tačno u sredini osovine koja povezuje istorijski dvorac Ankara i Anıtkabir, mauzolej Mustafe Kemala Ataturka (osnivača Turske Republike). Ugrađen je u relativno napušteni urbani pejzaž, koji je jedina praznina koja gleda prema Anıtkabiru i istorijskoj citadeli Ankare sa Bulevara Ataturk, koji funkcioniše kao glavna avenija od prvih urbanističkih planova Ankare. Odluka je bila da se izbegne prekidanje pogleda i na Citadelu i na Mauzolej.

Projekat se izdvojio među ostalim konkursnim radovima sa dve istaknute karakteristike: Jedna je ta suptilna simbolika koja se tiče dijaloga predmoderne i moderno-republikanske istorije grada. Strategija dizajna daje prioritet pogledima na oba spomenika i uspostavlja dijalog tako što je savremena kulturna destinacija između. Drugi se tiče vanvremenske forme i prostornih kvaliteta kompleksa. Prema izveštaju žirija, zgrada otkriva simboličnu arhitekturu koja se neće istrošiti tokom vremena, izbegavajući jezik dizajna koji može da važi tokom određenog vremenskog perioda.

Konfiguracija kompleksa je tako dizajnirana da foaje trouglaste prizme uspostavlja dijalog između Citadele Ankare i Anıtkabira. Tako je prikaz „pre i posle republike” intenziviran kroz kulturnu kuću. Ovaj foaje je dizajniran kao „urbana soba“ tako što je transparentan i javno dostupan. Kolosalna kupola u obliku jajeta zamišljena je kao sala simfonijskog orkestra kapaciteta 2000 gledalaca, a sferna kupola je projektovana kao sala kamernog orkestra kapaciteta 500 gledalaca koja iskače iz ovog zasvođenog foajea trouglastog prizma. Prateći vinogradarski koncept koncertne sale, muzičari su smešteni u sredini, dok publika okružuje binu, dižući se u strmo nagnute redove.

 

Foaje i koncertne sale nalaze se na najnižem nivou lokacije, a […]

Pustinjski kamp

Smešten u južnom pustinjskom regionu Šardža duž puta Dubai-Hata, ovaj projekat je razvila Uprava za investicije i razvoj Šardža. Projektovanje je počelo u januaru 2012, a projekat je otvoren za javnost u martu 2020. Kamp obuhvata nekoliko zgrada i otvorenih površina. Zgrade obuhvataju ulaznu kapiju, informativni centar, upravnu zgradu i uslužne zgrade. Centar kampa obuhvata veliki trg prekrivenih šatora okruženih sa nekoliko zgrada, uključujući kafiće i restorane, ložu sa 21 spavaćom sobom, uključujući zatvoreni bazen, teretanu, i spa centar. Prateći sadržaj uključuje amfiteatar, toranj za posmatranje (Al-Manarah) i 10 šatora za kampovanje uključujući 13 spavaćih soba, pored zgrade TV studija.

Važan programski element jedinstven za ovo utočište je uključivanje džamije, koja odražava nameru klijenta da poštuje potrebe lokalnih posetilaca, a istovremeno privlači turiste na različite ponude za slobodno vrijeme i ugostiteljstvo.

Spoljne površine takođe uključuju parking za autobuse i automobile u senci. U toku su planovi za dodatnih 15 luksuznih šatora na periferiji utočišta kako bi se zadovoljili sve veći zahtevi za boravak u ovom utočištu kako lokalnog stanovništva tako i turista.

 

Ovaj pustinjski kamp naglašava identitet oblasti Al-Badaier i podstiče uživanje u njegovim dobrima u okviru kreativnog lokalnog savremenog narativa. Projektna kompozicija, koja na prvi pogled može izgledati kao organska i neformalna, zapravo je zasnovana na strogom osmougaonom geometrijskom planu planiranja, sa velikim šatorom za slavlje u njegovom središtu, i sa slojevima građevinskih i pejzažnih elemenata koji zrači iz njega. Radijalna, komična opšta planska kompozicija izgleda kao da dopunjuje otvoreni i širi pejzaž pustinje.

Karakteristike pejzaža su inspirisane lokalnim praksama i evociraju prirodne pustinjske postavke u UAE, naglašavajući dragocenost vegetacije i lepotu koju oseća njena oskudica. Takav kulturni i ekološki pristup bi podigao svest o održivoj lokalnoj arhitekturi i blagostanju u delikatnoj pustinjskoj sredini, posebno u ovom dobu kulturnog […]

Crkva sa sferom

Chapelle Corneille je podignuta u XVII veku i njena barokna arhitektura podseća na katolički revitalistički duh crkve Gezu u Rimu. Već nekoliko godina je domaćin nastupima vodećih muzičara, a regionalni savet Normandije odlučio je da unapredi svoje objekte kako bi ispunio moderne zahteve određenog koncertnog mesta za muziku bez pojačanja.

Stoga je doneta odluka da se kapela pretvori u salu za muzičke događaje. Visinska razlika između zgrade i ulice bila je dovoljno velika da se u podignuti podrum integrišu objekti za potrebe posetilaca koncerata i umetnika.

Ovo rešenje je takođe omogućilo lak pristup osobama sa smanjenom pokretljivošću, stvarajući značajnu vezu između zgrade kao istorijskog spomenika i njenog savremenog poziva.

Raspored se takođe oslanja na duhovnu ulogu zgrade kako vernik prelazi sa rituala meditacije na buđenje svetlosti, tako i posetilac koncerta napušta užurbanost svakodnevnog života radi čuda muzike. Niz stepenica se spušta od glavnog ulaza u blagim krivinama do prostora za sedenje, a njihovi tamno sivi tonovi naglašavaju veličanstvenost kapele u podvigu inscenacije eminentno barokne inspiracije.

Prirodno fina akustika je pojačana nizom suptilnih i izuzetno efikasnih uređaja. Sfera obešena sa plafona iznad prelaza sprečava da se zvuk rasprši. Sastavljen od dve hemisfere povezane sočivom, ovaj globus trenutno šalje zvuk koji udara o njega, ali služi ne samo u akustičnu svrhu. To je značajan dodatak impresivnoj unutrašnjosti kapele.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

„Terrace Villa“ – Indonezija

Smešten u zoni bez automobila u sred polja pirinča, malih potoka i pogleda na džunglu, objekat uživa u miru u autentičnom, balijskom okruženju. Male prodavnice, udobni kafići, restorani, masaže i škole joge nalaze se na pešačkoj udaljenosti. Centar i atrakcije Ubuda su u neposrednoj blizini i udaljeni su samo nekoliko minuta.

Objekat predstavlja spoj minimalističke i savremene arhitekture sa indonežanskim elemenatima. Smešten na dobro uređenoj parceli od površine 568m2 od čega je 386m2  stambenog prostora. Kompleks se sastoji od dve zgrade na 2 sprata. Pre ulaska na imanje dočekuje vas posebna recepcija i prodavnica u samostojećoj zgradi.

Dve odvojene zgrade okružuju unutrašnje dvorište oko velikog bazena sa sunčalištem i ležaljkama. Sazrele tropske bašte pružaju senku tokom dnevne vrućine. Veliki dnevni prostor otvorenog koncepta sa modernom kuhinjom i dugim centralnim prolazom idealan je da funkcioniše kao restoran koji će zadovoljiti potrebe gostiju ili kao višenamenski životni prostor.

U okviru objekta smešteno je 5 prostranih jedinica, koje se sastoje od 2 sobe u prizemlju sa balkonom, 2 apartmana na 2 nivoa sa vidikovcem na II spratu i spavaće sobe u potkrovlju sa velikom terasom na krovu. Sve sobe imaju obilje prirodnog dnevnog svetla, lepo su nameštene i nude privatna kupatila sa japanskim kadama ili tuševima.

Inspiracija za ovakav koncept arhitekture datira iz ranog XX veka koje karakteriše: niski nagibi krovova, nadstrešnice i okruženje otvorenog poda koje zadovoljava različite vibracije i različite potrebe.
 

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

Akustični paneli – „Soft Cell“

„Soft Cell“ su akustični paneli proizvođača Kvadrat Acoustics-a  koji se prvenstveno koriste kao građevinski elementi koji su  pogodni i za naknadnu montažu.

 
Napravljene od recikliranog aluminijuma i sa tekstilnom završnom obradom, akustične ploče su zategnute da izdrže vlažnost i temperaturne uslove. Mogu se ponovo tapacirati i njihove komponente ponovo koristiti koliko god je potrebno.
  
„Soft Cells Reflective“ paneli sadrže reflektujuću ploču iza tekstilnog sloja. Tipično, ovaj model nudi apsorpciju zvuka klase E (visoku refleksiju), prema ISO 11654.

Prostori u kojima govor odnosno zvuk treba da se projektuju u određenom smeru, npr. blizu govornika u konferencijskoj sali ili u muzičkoj sali iznad orkestra.

 

Najčešća primena je na zidovima i plafonima. Može se koristiti za javne, obrazovne, ugostiteljske, korporativne prostore kao i  muzičke sale. Paneli su prilagodljivi po veličini i potrebi sa velikim izborom završne obrade. Visoka refleksija zvuka uz 10-godišnju garanciju na proizvod.
Pogledajte na koji način se formiraju i proizvode ovi akustični paneli.

Izvor: https://www.archdaily.com/

by Sanja Banika

 

Oživljavanje priobalja Praga

Izrada projekta je trajala punih 10 godina. Koinicijativa je pokrenuta 2009. godine kao programska i arhitektonska revitalizacija područja uz obalu Praga izgrađenog kao kej i pretovarno mesto. Područje je nakon poplava 2002. napušteno i koristilo se kao parkiralište. Postepenim aktiviranjem programa postigli smo kulturni i društveni preporod, a potom i arhitektonsku sanaciju.

Područje Praga pored reke je javni prostor od gradskog značaja, omogućavajući jedinstvenu simbiozu javnog prostora sa kičmenom moždinom grada: reku Vltavu. U uređenom delu obala, rečna arhitektura postaje okosnica rečne kičmene moždine, koja kroz pojedinačne „pršljenove“ nasipa drži koštani sistem grada na kome je okačena celokupna urbana struktura koja čini njegovo telo .

 
Ogromno revitalizovano područje uz reku proteže se duž tri praška nasipa: Rašin, Horejši i Dvorak, dužine skoro 4 km. Završena prva faza najveća je investicija Praga u javni prostor nakon revolucije 1989. godine, prva ove vrste i sa velikim sociokulturnim uticajem. Fokus je bio na rekonstrukciji 20 svodova u zidu pored reke (prvobitno skladišta leda). Umesto stvaranja klasičnih enterijera, svodovi su spojeni sa spoljašnjošću sa maksimalnim kontaktom sa rečnim područjem i rekom.
Svodovi će služiti kao kafići, klubovi, ateljei, radionice, galerije, ogranak biblioteke, prostor za sastanke suseda i javne toalete. Arhitektonski dizajn radi sa modularnom raznolikošću, prostori su dizajnirani kao detaljna osnova koja uključuje sve operativne i tehničke sadržaje i šipku koja se može premestiti na različite položaje. Postoji korisnički priručnik koji sadrži identifikaciju pojedinačnih stanara i dodavanje ugrađenih elemenata (umetanje podova u velike svodove, spoljnu šipku itd.) Naglasak je stavljen na moguće podešavanje svakog od trezora tako da stiču dosledan integritet opremom svakog stanara svojim nameštajem za sedenje i elementima enterijera. Kao arhitekti, nadgledamo pojedinačna prilagođavanja tako da se očuva osnovna vizija područja, uz postizanje autentičnosti za svakog stanara.

Intervencije se simbiotski […]

„Carbon House“ – USA

Neko bi mogao reći – ne petljajte se u kuću Johna Lautnera* ali novi vlasnik dugogodišnji strastveni plivač je hteo da ovoj klasičnoj modernističkoj kući na plaži doda zatvoreni bazen. Tako je započeo značajan projekat preuređenja i uređenja enterijera gde je veliki izazov ležao u usklađivanju ciljeva klijenta sa duhom kreacije originalnog arhitekte.

Neugodni dodatak iz 1990-ih neskladan sa originalnom rezidencijom Lautner zamenjen je novim zatvorenim bazenom koji je projektovan tako da se u velikoj meri ne razlikuje od Lautnerove zgrade. Novi najsavremeniji bazen zastakljenjen je i propušta prirodnu svetlost, mirise i zvukove okeana stvarajući granice između mora, kuće i neba.

U celoj kući oko Lautnerove avangardne inženjerske i skulpturalne primene drveta i betona vodilo se računa da se pažljivo promeni prostor prema potrebama klijenta. Promene su uključivale novu medijsku sobu, povećane spavaće sobe i kućnu kancelariju. Zapanjujuća  kuhinja – detaljno opisana sve do kuhinjskog pribora – čini jezgro otvorenog prostora za život i zabavu u kući.

*John Edvard Lautner  je bio američki arhitekta. Nakon šegrtovanja sredinom 1930-ih sa Taliesin stipendijom koju je vodio Frank Lloid Vright, Lautner je 1938. otvorio svoju biro, gde je radio do kraja karijere. Većina njegovih dela bila je stambena uglavnom u Kaliforniji. Najbolje pamti po svom doprinosu razvoju Googie stila, kao i po nekoliko kuća u atomskom dobu koje je dizajnirao krajem 1950 -ih i početkom 1960 -ih, koje uključuju kuću Leonard Malin, Paul Sheats House i Russ Garcia House.
Fotografija: Roger Davies
Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika

„Brush House“

Ova kuća smeštena je na uglu tipičnog prigradskog bloka u Melburnu. Lokacija istražuje alternativni obrazac podele gde se prednji i zadnji vrtovi stapaju u neprekidni prostrani pejzaž. Kuća demonstrira progresivan pristup arhitekturi kroz fluidnu formu ekspresivne zakrivljene betonske fasade i tekućeg unutrašnjeg planiranja.

Izrezbareni otvori dvostruke visine pružaju solarnu zaštitu dok uokviruju pejzaž šire. Okulusni svetlarnik signalizira ulazak. Eksperimentalna upotreba betona stvara vodeni oblik kroz divnu saradnju arhitekte, inženjera i graditelja. Kuća od četki otvara novo tlo uzimajući rudimentarni betonski postupak izgradnje i podižući ga na teksturnu i izrazito izražajnu fasadu koja se angažuje i doprinosi uličnom pejzažu, dodajući savremeni sloj u okolni kontekst.

Interni prostori teku, stvarajući fluidan i velikodušan osećaj lakoće u sebi. Čaura nalik pećini neguje i štiti stanovnike. Opipljiv osećaj „utočišta“ je preovlađujući. Po rečima naših klijenata; „Dizajn našeg doma omogućava nam da se okupljamo i komuniciramo u udobnom centralnom delu donjeg sprata, a takođe pruža niz ugodnih zona za opuštanje u miru.

Tokom dužih perioda zaključavanja Covid-a cenili smo svetlost, prostor i svestranu prirodu rasporeda soba. Svi smo mogli srećno da učimo, radimo i igramo se na jednom mestu – uz nežne obline zidova pružajući nam osećaj sigurnosti, topline i udobnosti ’.

Kuća za odmor je mirno utočište – delikatna ravnoteža između mase i bestežinskog stanja izražena u njenoj organskoj materijalnosti. Istraživanje oblika i svetlosti gde prevladava osećaj uzdržanosti. Izražajna, ali potcenjena, „Brush House“ je beskompromisna i postojana arhitektonska porodična kuća koja će izdržati test vremena.

Izvor: https://architizer.com/

by Sanja Banika