Manifest futurizma, koji je italijanski pesnik Filipo Tomaso Marineti napisao 1909. godine, bio je tužni vapaj za avangardnim pokretom kojim su upravljali pisci, muzičari, umetnici, pa čak i arhitekti (među njima i Antonio Sant’Elia) početkom 20. veka . Nakon objavljivanja manifesta futurizam je brzo došao na čelo javne savesti i otvorio put mnogim drugim vrhunskim pokretima u svetu umetnosti i šire.
Predstavljamo Vam arhitekturu 70-tih godina prošlog veka.
Iako će pokret pretrpeti značajan pad u godinama nakon Drugog svetskog rata, ponovo se osmislio decenijama kasnije tokom svemirskog doba, kada su vera u tehnologiju i industriju bila na groznici i svetske sile se trkale da ljude pošalju na Mesec. Odjednom je čovečanstvo dobilo novu kulturnu panoramu koja je inspirisala svaki vid društva – od muzičara, naučnika, do arhitekata.
Kombinacijom inženjerstva i umetnosti, a da ne govorimo o bogatim naučnim dostignućima toga doba, arhitektonska dela su se pretvorila u dela naučne fantastike. Nedavno je fotograf Stefano Perego dokumentovao seriju radova koja predstavljaju primer nasleđa koje su ostavili radikalni arhitekti 1970-ih.
Ovi arhitekti želeli su da svojim dizajnom prenesu budućnost u sadašnjost, dajući nam ikonične radove poput prototipa „Futuro House“ (Matti Suuronen, 1968), „Makedonium“ (Jordan Grabuloski + Iskra Grabuloska, 1974) ili sferne kuće „Bolwoningen community „(Dries Kreijkamp, 1980-1985).
Izvor: www.archdaily.com
by Sanja Banika
Napišite komentar: