Iz tog razloga je od velike važnosti da Amerikanci biraju vođu sposobnog za rešavanje navedenih problema. Tokom dosadašnje Obamine administracije, Amerikancima je na dnevni red ponuđena i buduća politika zaštite okoline. U tom je smislu posebno neodlučnim biračima koji pri tome razmišljaju o okolini potrebno predstaviti politiku Obaminog protivkandidata Mita Romnija (Mitt Romney). Romnijev program je neodrživ i uveliko se razlikuje od Obaminog.

Bivši guverner Masačusetsa Mit Romni nije privržen zaštiti okoline tj. zaštita okoline nije jedno od tri tematska područja objavljenih na njegovoj službenoj internet stranici (www.mittromney.com). Suprotno tome, energetski plan razrađen je do najsitnijeg detalja.

Prvo, Romni želi sprovesti „značajnu regulatornu reformu“. To uključuje praćenje resursa (tj. uglja, nafte i prirodnog gasa) i razvojne projekte pri čemu namerava osiguravati da troškovi primene zakona iz oblasti zaštite okoline bitno ne utiču na investicije. On takođe namerava eliminisati Vladin savezni organ za regulisanje emisija ugljen-dioksida (prevedeno „rušenje Clean Air Acta“) i pojednostavljivanje procesa za izgradnju novih nuklearnih elektrana. Možda vam se ove promene čine drastičnim, ali se ne morate neko vreme brinuti. Za takav plan bi mu verovatno trebao celi mandat – posebno za izmene zakonodavstva, a potom i za prilagođavanje postojećeg sastava novim propisima.

Drugo, kako su načelno Sjedinjene Američke Države „blagoslovljene potrošnjom na bazi fosilne energije“, Romni napredak politike vidi  u povećanju proizvodnje takve energije. Suštinski, rušenje Clean Air Acta doprineće „putu prosperiteta i sigurnosti“, pa bi pod eventualnom romnijevom upravom svi smerovi za proizvodnju energije bili istraženi – uključujući i bušenja u potrazi za novim izvorima nafte i nafte iz uljanih škriljaca u mestima poput Meksičkog zaliva i Arktičke oblasti, za koje se smatra da su najviše ekološki osetljiva područja. Čak i sa aspekta radnih mesta i ekonomskog razvoja, Romni energetsku budućnost Amerike ne vidi u projektima proizvodnje biogoriva, iskorištavanja energije vetra i sličnima već upravo u proizvodnji konvencijalnih energenata. Sa druge strane je Obama na primer barem do 2013. godine zaustavio donošenje odluke o razvoju spornog „Keystone XL“ naftovoda. Romni namerava dati zeleno svetlo za takve projekte koji će pomoći da Amerika nastavi svoju zavisnost o nafti.

Konačno, u nastojanju da postigne svoj cilj povećanja (prekomerne) potrošnje i zavisnosti o nafti, Romni samo predlaže preusmeravanje postojećeg budžeta i njegovo fokusiranje na „istraživanja i razvoj“. To znači da bi se sredstva javnoga novca namenjena istraživanjima i razvoju u području „čiste energije“ preusmerila prema „prljavoj energiji“. Iako su naučnici predvideli da se razmeri klimatskih promena odvijaju mnogo brže od predviđenih, Romnijevo „prebacivanje“ sredstava budžeta moglo bi znatno usporiti napore usmerene bržem smanjenju emisijae ugljen-dioksida SAD-a u celosti.

Proteklih je dana Romni izjavio kako nije siguran da bi značajniji napori SAD-a u smanjenju emisija pomogli rešavanju globalnih klimatskih problema, ali da bi se znatno trošenje javnog novca u te svrhe, umesto u istraživanje novih izvora nafte i prirodnoga gasa, moglo negativno odraziti na Američku zavisnost o stranoj nafti!? Komentari su suvišni.

Američki mediji su poručili – bez obzira kojoj političkoj opciji pripadali, razmislite o čistom vazduhu i vodi i želite li te resurse sačuvati za buduće generacije!

By ZoranR

Linkovi: www.croenergo.eu